Spoznajte svoje istinsko ja pomoću metode “rad”

Kada postanemo svesni da sami sebi nanosimo bol, nije više potrebno raditi ništa. Svesnost o uzroku je ujedno i lek za našu patnju.

Metoda nazvana jednostavno The Work (Rad) autorke Bajron Kejti usmerena je na osvešćivanje sopstvenih misli i uverenja. Čim osetimo stres, nezadovoljstvo, bol ili sputanost, kaže Kejti, treba proveriti svoja verovanja i uverenja koja su najčešće nesvesna. Uzrok patnje leži u tome što slepo verujemo mislima (verovanjima i uverenjima) i slepo ih sledimo. Tako ih nesvesno uzdižemo do nivoa istine.

Poruka Rada jeste da svaku misao, tj. njenu istinitost, treba preispitati. Čim osvestimo kako sami sebi nanosimo bol, kako misli i patnja idu ruku pod ruku, i u nama se međusobno podstiču – nije više potrebno raditi ništa. Svesnost o uzroku problema je ujedno i lek za problem ili, kako Kejti kaže: “Ne moram napustiti opterećujuća uverenja, ona napuštaju mene.” Ako želite da razmišljanje prestane, da se misao zaustavi? Zapišite je i ona će se zaustaviti, tvrdi autorka ove metode.

Nažalost, ni “glava” ni razmišljanje ne pomažu nam mnogo u traženju istine, barem ne na početku rada sa Radom. Naše misli proizvode imaginarnu stvarnost, same od sebe ne mogu dopreti do istine. U prirodi ljudskog uma jeste da stvara priče i onda ih potkrepljuje argumentima koji nisu nužno i istiniti. Naoko imamo valjane dokaze za nešto, ali smo zapravo sve dalje od istine. Da bismo krenuli putem istine, priče moraju izaći iz glave i biti stavljene na papir da bi mogla da se preispita njihova istinitost. Upravo zato na papiru treba opisati problem u što kraćim rečenicama, ući u srž problema.

Kako da uradite vežbu “rad”

Čim su misao ili uverenje jasno formulisani, možemo početi sa preispitivanjem. Ono se sastoji od četiri grupe pitanja.

Da li je to istina? Da li ovo uverenje odgovara mojoj dubokoj istini? Da li je možda važno samo to da budem u pravu (ili mi je važnije da budem srećna)?

Da li mogu biti apsolutno sigurna da je to istina? Odgovor na to pitanje treba zaista osetiti duboko u sebi. Ako smo na prvo pitanje odgovorili sa “da”, potrebno je dublje se pozabaviti time i još jednom proveriti odgovara li vaša istina stvarnosti. Često bismo hteli da je nešto onakvo kakvim ga mi doživljavamo, ali stvarnost se ne prilagođava našim zahtevima. “Glava postavlja pitanja, srce odgovara”, kaže Kejti.

Kako se osećam i kako reagujem kad verujem u istinitost izjave? Ovde je potrebno zastati, oslušnuti i osetiti. Gde u telu osećam odjek? Kako doživljavam sebe? Kako se osećam? Kako se odnosim prema sebi? Kako se odnosim prema drugima? Da li se odnosim potcenjivački i osuđivački? Da li se osećam kao bespomoćna žrtva? Da li mi je taj osećaj poznat iz svakodnevnog života? Da li me tera prema frižideru, flaši, cigareti ili drugoj vrsti kompenzacije?

Ko bih bila bez te misli? Kada mi ta misao ne bi bila dostupna, da to nisam nikad čula ili naučila, kako bih se onda osećala u istoj situaciji? Kada ljudi odgovaraju iz dubine duše, često kažu: “Mnogo lakše”, “Slobodno”, “Srećno”…, ali naći odgovor na to pitanje na početku korišćenja Rada je veoma teško. Suviše čvrsto smo vezani za naša duboka uverenja pa nam je teško da zamislimo kakav bi nam život bio bez njih. Ali moguće je doživeti veliku promenu, čak i spoznaju svog istinskog ja, doživeti ljubav, slobodu i sreću kao svoja prirodna stanja.