Put samospoznaje: da li dovoljno volite sebe?

Većina ljudi ljubav prema sebi uzima zdravo za gotovo. Ali ako zaista sami sebe volimo, zašto onda ljubav tako retko osećamo?

Stvoreni smo da volimo i da budemo voljeni, i jedino kada živimo u ljubavi, možemo da iskusimo mir, ispunjenost i lakoću postojanja. Prema taoističkoj mudrosti, put i cilj su jedno, zbog toga svaki oblik našeg delovanja koji nije usklađen s tom univerzalnom, božanskom istinom nije vredan postavljenog cilja, i kao takav je negacija života.

Ceo naš život je potraga za ljubavlju. Sve što činimo motivisano je iskonskom potrebom da volimo i budemo voljeni. Ali u toj potrazi najčešće grešimo, jer da bi nam život uzvraćao ljubav, moramo pre svega da volimo sami sebe. Većina ljudi ljubav prema sebi i ne dovodi u pitanje, nego je uzima zdravo za gotovo. Međutim, ako je tako i ako zaista sami sebe volimo, zašto onda ljubav tako retko osećamo? Zašto nam je život prožet težinom i zašto tako često sami sebi nanosimo bol!?

Kako ćemo se odnositi sami prema sebi, zavisiće od snage našeg ega. Ego predstavlja naše svesno ja i zato ćemo sa zdravim egom uvek činiti samo ono što je za nas dobro i što nas u najdubljim slojevima našeg bića i podržava. To će nam uvek donositi mir, ispunjenost, zadovoljstvo i ekspanziju, zato je zdrav ego naša duhovna energija u pokretu. Ali ono što činimo jeste rezultat naših podsvesnih potreba, a one su često drugačije od onoga čemu svesno težimo. Vrlo često, misleći kako nešto činimo u svoju korist, zapravo radimo protiv sebe.

Naime, snaga ega proizlazi iz našeg emocionalnog identiteta. Taj identitet je bazičan i on počinje da se formira ogledanjem roditelja i njihovog odnosa prema nama već od našeg šestog meseca života. U najranijim godinama života roditeljska ljubav, zaštita, pažnja i odobravanje su esencijalni za naš opstanak, ali i za način na koji ćemo posle sami sebe percipirati; da li ćemo sebe da volimo i kako ćemo se odnositi prema sebi