Kako da napravite kupku za čišćenje aure

Samim plivanjem u čistom moru, naša se aura čisti. Kako izlaze negativnosti iz aure, tamnija područja nestaju, aura postaje svetlija, a mi se osećamo bolje, zdravije i srećnije.

U nemogućnosti upotrebe sveže morske vode, možemo sami napraviti rastvor nerafinisane morske soli u lavoru čiste mlake ili tople vode (ne prevruće). Udobno sednemo, ispruženih leđa. Potopimo noge u vodu, zažmurimo i duboko dišemo zamišljajući kako negativnosti izlaze iz nas. Najvažnije je da budemo otvorenog i pozitivnog srca i da želimo boljitak sebi i drugima. Na kraju (nakon desetak minuta) zahvalimo svemiru i/ili Bogu što su negativnosti odstranjene.

Kako da odlučno preuzmemo stvari u svoje ruke

Zašto se stvari ne dešavaju brže, zašto nisam uspešan koliko bi trebalo da budem, zašto nemam sreće kao što je drugi imaju, zašto nisam voljen…?

“Cena veličine je odgovornost”, Vinston Čerčil…

Dragi prijatelji,

Ovih dana, ustvari od kad sam stigla u Srbiju, pojavila se bujica pitanja sa “zašto”.

Zašto se stvari ne dešavaju brže, zašto nisam uspešan koliko bi trebalo da budem, zašto nemam sreće kao što je drugi imaju, zašto nisam voljen…? Ova pitanja su me podstakla da napišem ovaj tekst.

Odvojite samo trenutak da se zapitate – šta bi se desilo ako biste preuzeli odgovornost za svoj život, za to kako se osećate, za to ko ste, za to kojim ljudima ste okruženi. Kada kažemo odgovornost mislimo da procenite gde ste sada. Šta funkcioniše, šta je dobro… Ili šta u svom životu možete učiniti boljim. I dok procenjujete svoju trenutnu životnu situaciju, pitamo se da li možete da pogledate u sebe i primetite kako se osećate sada. Neki od vas možda osećaju ljutnju, neki tugu, odvratnost, frustriranost, anksionzost, krivicu, sram, a neki od vas možda osećaju jaku motivisanost da preduzmu nešto, da naprave plan, da naprave prvi korak sa mesta na gde su sada u smeru u kom žele da idu.

Danas previše ljudi veruje u sreću i okolnosti. Savremeni bestseler objašnjava uspeh Bila Gejtsa kao plod srećnih okolnosti. To što je imao pristup kompjuterskoj laboratoriji i što mu je otac bio advokat koji je radio na ugovorima. Kao da je to dovoljno za uspeh! Njegov uspeh je proizvod jasnog razumevanja budućih mogućnosti, fleksibilnog ali odlučnog planiranja, i akcije. Ova ideja o objašnjavanju svakog uspeha i neuspeha kroz prizmu okolnosti, može biti popularna, ali je i veoma opasna.

Vidite, kada se u životu upravljate idejom da sreća nije nešto što se uči, već nešto što se može ali i ne mora desiti u zavisnosti od okolnosti, vaš život postaje ljuska oraha nošena talasima velikog okeana. Vi ste daleko moćniji od toga! Imate moć da planirate, imate moć da odlučujete, imate moć da mislite i imate moć da učite.
Šta bi vas uopšte moglo zaustaviti? Hajde da pogledamo malo bliže… Istina je da većina ljudi zaustavlja sebe same. Kako? Glas u njihovoj glavi kaže “a šta ako ne uspem” ili “nisam još spreman” ili “možda kasnije” i jedan od glavnih (izgovora) među lažnim pobednicima “sledeće godine”. Kada mislite da će biti sada pravo vreme da se pomerite od paradigme koja ne funkcioniše i prihvatite novu? A evo upozorenja: nova paradigma funkcioniše samo ako je izgrađena na novim stanjima, jasnim namerama, korisnim ponašanjima, pravim životnim iskustvima.

Većina ljudi bira da samo čita o doživljajima, da saznaje o njima iz knjiga, filmova… Kao da se prava iskustva, iskustva koja nam pomažu da se razvijamo, mogu naći samo u knjizi. Imam pitanje za vas: kako ste naučili da plivate? Kako ste naučili da vozite bicikl, da klizate, da skijate, hodate, ili da čitate, kad smo već kod toga?
Kroz iskustvo i vežbu, naravno! Tako da ako želite da ubrzate i usavršite svoju budućnost učinivši je onom koju zaista zaslužujete, kako bi bilo da vi odlučujete o okolnostima, umesto da budete žrtva okolnosti.

Sa ovim na umu, pozivam vas da učinite sledeće: uzmite olovku i papir, i zapišite sva osećanja koja doživite u toku jednog dana. Da li ste ih vi izazvali? I ako jeste, kako? Veoma sam radoznala da saznam koje su vaše strategije za pobuđivanje emocija, jer kroz učenje načina na koji pobuđujemo emocije i stanja, učimo da preuzmemo inicijativu i svu odgovornost za to kako želimo da se osećamo.

Kako da počnete promene?

Želite da se promenite. Čvrsto ste to odlučili. Postoji još samo jedna sitnica, koja vas sprečava…

Kada želimo da promenimo svoj život, vrlo često ne znamo od čega prvo da počnemo te se uplašimo i odustanemo. Evo kako poznati bloger Leo Babauta savetuje da se s promenama počne…

Rekli ste sebi da ćete krenuti u teretanu, biti produktivniji, ustajati ranije, naučiti još jedan jezik? Sigurni smo da postoji još navika koje želite da promenite, ali pre svega javlja se problem prenatrpanosti i pitanje “Odakle da počnem?”. Kod većine ljudi situacija se račva na dva osnovna problema – ili se trude da promene više stvari odjednom ili odustaju jer je previše teško.

Da biste počeli sa promenama potrebno je da dovete svoj um u ravnotežu. Promene nisu lake, ali one prvenstveno kreću iz glave tako da je najbolje da pripreme počnete sa “svojih 5 minuta dnevno” – 5 minuta meditacije, 5 minuta ispijanja čaja, 5 minuta uživanja u jelu bez odvraćanja pažnje. Ne samo da je ovo odlična i umirujuća praksa u stresnom životu pojedinca već je i odličan kamen temeljac za predstojeće promene.

Odakle da počnete? Izaberite jednu stvar i krenite!

Jako je važno izabrati jednu stvar i početi. To zapravo ne mora biti prioritetan problem, već nešto manje i zabavno. Uvek treba počinjati od malih stvari jer ćete tako kasnije biti spremniji za one veće. Sve zavisi od težine navike – ukoliko je previše teško, možda ćete odustati, obeshrabriti se i izgubiti samopouzdanje. Ukoliko je nešto lagano i zabavno, najverovatnije ćete uspeti što će vas motivisati na nove izazove.

Naučimo kako da praštamo i sebi i drugima

Godinama nekome nešto zameramo.

Zamišljamo kako smo u pravu zbog onoga što su nam oni učinili.

To se naziva “zatvorom pravedničkog gneva” – opterećeni smo potrebom da budemo u pravu, ali nikako nismo srećni, a za sreću su nam potrebne takozvane afirmacije za opraštanje. Autorka Luiza Hej napisala je u knjizi “Živite srećno” da “kad izgovarate afirmacije, to je kao da polažete seme u zemlju. Ono najpre nabubri, potom iznikne klica, a onda se ona probije iz zemlje. Da bi seme postalo biljka, potrebno je vreme”. Jedno poglavlje iz ovog naslova nas može naučiti umeću opraštanja.

Na putu čudesnih promena…

Zanimljivo je da onda kad čovek sam poradi na opraštanju, i drugi često slično reaguju. Nije potrebno konkretnoj osobi reći da joj opraštate. Nekad ćete poželeti da to i učinite, ali ne morate. Glavni posao opraštanja odvija se, pre svega, u vašem srcu. Opraštanje je retko namenjeno “njima”. Ono je za nas.

Proverite koje se izjave u nastavku mogu odnositi na vas:

Do kraja liste bićete u stanju da se pozitivnim mislima suprotstavite negativnim.

• Nikad im neću oprostiti.
• Neoprostivo je to što su mi učinili.
• Uništili su mi život.
• Učinili su to namerno.
• Bio sam tako mali, a tako su me jako povredili.
• Moraju mi se najpre izviniti.
• Ogorčenost me štiti od novih povreda.
• Opraštaju samo slabići.
• Ja sam u pravu, oni nisu.
• Za sve su krivi moji roditelji.
• Ne moram nikome ništa da oprostim.

Da li vam neke od ovih izjava zvuče li vam poznato? Opraštanje je za mnoge ljude veoma zahtevan zadatak… Jedna od najvećih duhovnih lekcija usledi tek onda kada shvatimo da svako postupa najbolje što u određenom trenutku ume. Ljudi mogu da postupaju samo s onoliko razumevanja, svesti i znanja kakvim raspolažu. Bez sumnje, osoba koja nekog zlostavlja i sama je bila zlostavljana kao dete. Što je bila podvrgnuta većem nasilju, utoliko je veća njena duševna bol, i u većoj se meri može okomiti na druge. To ne znači da je ponašanje takve osobe prihvatljivo ili opravdano. Međutim, radi sopstvenog duhovnog razvoja, mi moramo biti svesni njenog bola.

Afirmacije za prosperitet…

Osigurajte sebi slobodu. Izađite iz “zatvora” i prošetajte sunčanom stranom ulice. Ako se neki događaj i dalje odvija, tada se zapitajte zašto tako malo cenite sebe da to i dalje trpite. Zašto ostajete u takvoj situaciji? Ne gubite vreme pokušavajući da vratite milo za drago. Nema koristi od toga. Jer uvek nam se vrati ono što i pošaljemo. Stoga zaboravite na prošlost i poradite na tome da sebe volite sada. Tek tada vam sledi prelepa budućnost.

Naime, osoba koja najteže oprašta je ona od koje možete najviše naučiti. Kad sebe volite dovoljno da biste se uzdigli iznad starih situacija, tada će vam lako doći razumevanje i opraštanje, i bićete slobodni. Da li vas plaši sloboda? Osećate li da ste sigurniji dok ste zaglavljeni u starim ograničenjima, obuzeti gorčinom?

govnač – 2 recepta

Zelnata glava (tudi ohrovtova)

3-4 večji krompirji

15 strokov česna

olivno olje

poper

sol

Zelnati glavi izreži stržen in jo razreži na prst široke rezance. Popari jih in vodo odlij. Dodaj olupljen in na večje kose razkosan krompir, prilij hladno vodo, soli in skuhaj do mehkega.

Na vroče olje daj sesekljan česen in mu, takoj ko zadiši, dodaj odcejan krompir in ga zmečkaj, prideni še odcejeno zelje ter ga tudi zmečkaj, tako, da dobiš gostljato maso. (Lahko dodaš tudi nekaj krompirjevke). Poporaj in po potrebi dosoli.

Govnač

1 kg svežega zelja, pol do 1 kg krompirja, zaseka ali ocvirki, 1 čebula, česen, sol, poper, kumina, lovorov list
Sveže zelje razrežemo na rezance, zalijemo z malo vode in zavremo. Prvo vodo odlijemo in znova zalijemo z malo vode. Medtem ko se zelje počasi kuha, olupimo krompir, ga zrežemo na kocke in položimo na zelje. Če želimo, da bo govnač gost, dodamo toliko krompirja, kolikor imamo zelja. Dodamo na četrtine zrezano čebulo in nekaj strokov česna ter posolimo. Začinimo s kumino, poprom in lovorovim listom. Kuhamo eno uro. Jed pretlačimo, če je treba, zgostimo s podmetom in zabelimo z ocvirki ali praženo čebulo. Zraven ponudimo kuhano govedino ali kranjsko klobaso, lahko pa je samostojna jed.

Transformacija osećanja: kako da nesvesne reakcije promenite u svesne odgovore na uticaje okoline

Negativne okolnosti ne moraju da vladaju našim životom i skoro u svakoj situaciji postoji šansa za transformaciju, da ono neželjeno pređe u željeno.

Emocije su energija. Kada ih tako shvatimo i doživimo, biće nam lakše i da prihvatimo kako tu energiju možemo transformisati, da ona ne nestaje već samo menja oblik, te da sve ono negativno uz našu svesnost može postati pozitivno. Tako, na primer, strah se može transformisati u ljubav, bes u saosećanje, mržnja u prijateljstvo, požuda u kreativnost. Sve je to jedna te ista energija koja se transformiše kroz razumevanje.

Zapadni svet u kome živimo naučen je da se emocijama nosi na dva načina – ekspresijom ili represijom. Ali potiskivanjem ljutnja, bes, ljubomora i požuda samo preplavljuju naše biće i postaju sve jači. Uz lažan osećaj da ih kontrolišemo, one ulaze sve dublje u slojeve naše duše i akumuliraju se poput otrova. A što duže to traje, otrov postaje sve jači, počinje da nagriza koru našeg bića te nastaju razna oboljenja, eksplozivni ispadi, konflikti, sukobi, neprijateljstva…

Indijski revolucionarni mistik Osho preporučuje treći način – da se razume nesvesna priroda ovih emocija i način njihovog funkcionisanja, te da se ta energije iskoristi u pozitivne svrhe. Ovaj veliki mislilac i učitelj predlaže da sve ove emocije, da, da, sve negativne emocije – prihvatimo, jer su deo nas, naše energije.

Boreći se protiv njih – borimo se protiv sebe. Borba je ujedno i neki vid saradnje – ona osnažuje i realizuje u materiji upravo ono protiv čega se borite. Drevni učitelji su alhemiju emocija, njihovu transformaciju od negativnih u pozitivne, nazvali „pretvaranje otrova u nektar”. „Skoro u svakoj nepovoljnoj situaciji”, kaže budistički monah Nyanaponika Thera, “postoji šansa za transformaciju, da ono neželjeno pređe u željeno”.

Nekada davno primitivni ljudi su se plašili munje, smatrali su to neobjašnjivim. Međutim, nauka je pronašla način da ono čega su se naši preci plašili preobrati u korisnu električnu energiju, koja je osnov udobnosti modernog života. Nešto što je nekada bilo neukrotiva sila prirode, koja ruši sve pred sobom, postalo je pripitomljena energija koja nas greje, hrani, održava u životu. Tako je i sa emocijama. Kada gledate očima mržnje, svako vam je neprijatelj, kada gledate očima saosećanja i razumevanja – svako postaje prijatelj, čak i onaj ko vas najviše povređuje.

Zato je prvi korak i najteži: u njemu sve što VI jeste i sve ono što postoji u vama treba da prihvatite kao prirodnu činjenicu i da to ne osuđujete. Kada stvarno prihvatite da u vama, u određenom trenutku, zaista postoji bes, ljutnja, nemoć, kada shvatite da je to sve vaša energija – nastupa opuštanje. Borba prestaje. I u tom momentu opuštanja svesnost automatski sve negativno transformiše u njegovu suprotnost.

Međutim, to ne znači kako treba da ignorišete negativno, da se lažno osmehujete i govorite sebi kako je sve u redu i onda kada nije. Umesto toga probajte jednu vežbu: budite sa besom. Pronađite mirno mesto, to je vaša energija, vaš život, vaša stvar – ne morate je deliti sa drugima i pokazivati.

Zavirite duboko u sebe. Videćete da bes ne može zauvek tu da ostane. Ako ništa ne radite, ako ste samo prihvatili postojanje besa kao takvog i ne trudite se da ga potisnete, ne borite se protiv njega, ne radite ništa – može li zauvek tu da ostane?

3 situacije u kojima treba bezrezervno verovati sebi

Samopouzdanje nije nužno rezultat toga što vam sve polazi za rukom, već odsustva straha od eventualne greške…

Poverenje u sebe element je mnogih zdravih psiholoških mehanizama, od otpornosti na stres, preko sposobnosti za učenje na greškama i otvorenost u odnosu sa drugima. Iskoristite situacije u kojima se osećate pomalo poljuljani i u strepnji da ojačate veru u sebe.

Kada mislite da biste mogli da uprskate stvar, ali niste baš sasvim sigurni. Na primer, voleli biste da sami oslikate jedan zid u sobi ali se bojite da bi rezultat mogao da bude manje lep od vizije koju imate u glavi. Oklevate, odlažete… pribojavate se. Pribojavate se da bi jedan zid mogao da izgleda nešto lošije nego što ste zamislili. Pribojavate se rezultata na zidu koji uvek možete da prekrečite.

Zašto ne treba da se strepite: naravno da možete da uprskate stvar. Ali šta možete da izgubite?

Kad gledate u fotografiju verenika i osetite strujanje u grudima – da li se, ipak, pribojavate venčanja? Svi misle da je taj momak sjajan. Vaša porodica misli da je sjajan. Vi mislite da je sjajan. A ipak se pribojavate…

Zašto ne treba da strepite: psihološka istraživanja pokazuju da su osećanja verenika najčešće nepogrešiva i da dobro poznaju partnera.

Kad uđete u završni krug selekcije kandidata za vaš posao iz snova a onda čitav konkurs bude otkazan zbog reorganizacije u kojoj više neće biti tog radnog mesta. Ovakvi udarci su zaista teški i svako bi se osećao uzdrman u prvi mah.

Zašto ne treba da strepite: psihološka istraživanja pokazuju da ljude ne čini uspešnim njihov koeficijent inteligencije, pa čak ni emocionalna inteligencija, pa ni kreativnost… ono što im pomaže da prevaziđu naizgled nepremostive prepreke je otpornost. Otpornost će vas spasti bez obzira na neočekivan negativan ishod.

Kako ometamo urođeno samopouzdanje pročitajte ovde.

Kako da počnete da verujete u sebe

Stvari kojih se najviše plašimo zapravo su vrlo poželjne, samo moramo da naučimo da ih tako i posmatramo, da ih prihvatimo, i oslobodimo se straha. Kada se u tome izveštimo, rešićemo se svega što nas zadržava.

Kada patimo od manjka vere u sebe, taj parališući osećaj ovladava nama, postaje važan deo našeg života a svaki korak koji želimo da napravimo prate sumnja i nesigurnost. Vremenom počnemo da optužujemo sami sebe. Zašto nismo hrabro odabrali bolju karijeru, ili započeli sopstveni posao, zašto nismo manje stidljivi u društvu, zašto ne uspevamo da izađemo iz sopstvene zone komfora?

“Zato što nikada nismo zaista mislili da mi to možemo”, jednostavno zaključuje zen bloger Leo Babauta. Iako i sam priznaje da se nikada neće potpuno rešiti svojih sumnji, potpuno iskreno može da tvrdi da sada u sebe veruje više nego ikada. Iako to ne znači da je ubeđen da više nikada neće pretrpeti neuspeh, jer sasvim sigurno hoće.

Njegov trik je u tome da uvek treba pokušati, čak i ako na kraju ne uspete.

Pokušajte da bez straha otkrijete svoje nesavršenosti, stvorite nešto i pustite da vas ljudi osuđuju, razgovarajte sa nekim bez očekivanja da vas odmah zavoli. Jer greške koje pravite, vaše nesavršenosti, neslaganja sa vama i neprihvatanje nisu negativne stvari. Baš naprotiv.

Ma koliko vam izvikano zvučalo, greška je jedini način da zaista nešto naučite. Ako ne pokušate i ne pogrešite nikada nećete shvatiti šta to tačno niste razumeli. Greške su povratna informacija koja vam je neophodna da biste se razvijali.

Zato vežbajte sledeće:

– izađite iz svoje zone komfora

– otvorite se i budite spremni da vas ljudi ne prihvate

– ignorišite glas koji vas inače sputava

– izložite se nepoznatim situacijama

– prihvatite da je u redu da pogrešite

– naučite da ste jači nego što mislite.

I dok vežbate shvatićete da se dobro osećate i da ste bili sjajni od samog početka. Samo što sada u to i verujete.

MATERINA DUŠICA ALI TRAVNIŠKI TIMIJAN

Raziskave so pokazale, da so glavne zdravilne lastnosti vrtne materine dušice povezane s flavonoidi in eteričnimi olji, timolom in karvakrolom. Pomirja kašelj in blaži krče gladkih mišic po mehanizmu blokade kalcijevih kanalčkov, lajšala pa tudi izkašljevanje. Čaj iz materine dušice izloča vodo iz telesa in pomaga pri katarjih želodca in črevesja. Čaj se pripravi kot poparek iz 1 do 4 gramov droge 3-krat na dan.

Timijan se uporablja tudi v kozmetiki in naravni kozmetiki. Mnogokrat ga najdemo v kozmetičnih sredstvih kot so: deodorant, krema, zobna pasta in tonik. Zavira gnitje, zdravi kožne bolezni in odpravlja akne.

V ljudskem zdravilstvu se uporablja proti dispepsiji (prebavnim motnjam), kroničnem gastritisu, astmi, diareji otrok, enurezi (nehotnemu mokrenju) pri otrocih, vnetju grla, vnetju mandeljnov, in proti oslovskem kašlju in bronhitisu.

MAČJA META

Navadno mačjo meto so v zdravilne namene uporabljali že stari Rimljani. Tudi v srednjeveškem zdravilstvu je imela velik pomen, na kar kažejo mnogi stari zapisi. Iz nje so pripravljali čaje, izdelovali tinkture in olje ali pa so njene posušene liste kadili. Posušeno listje so svoj čas mešali tudi tobaku, imelo pa naj bi rahlo omamen učinek. Mačja meta deluje podobno kot druge vrste met, denimo poprova ali klasasta – blaži krče in vetrove v črevesju, ureja želodčne in črevesne težave ter preprečuje napenjanje. Lajša bolezni dihal, kot so bronhitis, katar, prehladi … Ker deluje pomirjevalno, je dobrodošla pomoč pri nespečnosti, razdražljivosti in stresu. V obliki obkladka jo polagamo na rane, praske in otekline. Olje, pridobljeno iz mačje mete, učinkovito odganja komarje.