SPOZNANJE

SPOZNANJE

Od nekoga, ki se spozna na spletne strani sem bila opozorjena, da vsak prispevek, ki je na mismozastvar.com in nima navedenega avtorja, lahko ti uporabijo za morebitno tožbo proti meni. Sama pri tem početju, ki mu pravim hobi spoznavam, da tisti, ki nočejo deliti avtorskih del s pomočjo copy-paste sami poskrbijo, da se tega ne da početi. Če sem kaj prepovedanega prenesla na mismozastvar.com, je bilo zato, ker mi je bil prispevek všeč in se je to dalo narediti. Se pa oproščam avtorjem za morebitno kratenje avtorskih pravic.

Pa lepo pozdravljeni,

Sonja Srna, mismozastvar.com

9. JE MOJA IZBIRA

Koje oko vam se najviše sviđa? Evo šta to o vama govori!

9. Duboko u sebi vi ste intuitivni.

Vi ste tip osobe koja vrlo dobro razume druge ljude i svet. Možete da kažete toliko stvari o nekome na osnovu njihovog izraza lica ili tona glasa. Uvek znate kad vas neko laže. Pokazujete svetu tačno ono što želite da pokažete. Osim što ste dobri u čitanju ljudi, vi znate kad neko vas čita. Znate kada ste izmanipulisani, a takođe znate i kako da manipulišete drugima, ako morate. Ipak, obično to ne radite.

LINK…..http://webtribune.rs/koje-oko-vam-se-najvise-svida-evo-sta-to-o-vama-govori/#

Koji strahovi utiču na štitnu žlezdu: jednostavna vežba koja podstiče dobre hormone

Problemi sa štitnom žlezdom povezani su sa razvojem, odnosno sazrevanjem.

Predstavljaju veliku potrebu za širenjem, nezasitan apetit za životom, potrebu za uspehom. Doživljavamo ih kao da nas nešto guši ili steže oko vrata. Ipak, mogu biti i znak pohlepe i prekomernih očekivanja od sebe.

Kako da prevedemo jezik tela i simptoma: šta bolest pokušava da nam poruči preko naše duše…

Bolesti štitne žlezde mogu nam ukazati da se bojimo da nešto pustimo. Baš kao što joj ime kaže, ona trajno pokušava da poveća spremnost na odbranu i zaštitu, stoga ukazuje i na konflikte. U nekim slučajevima ove bolesti simbolišu razočaranje zbog neostvarene želje da od nekoga zavisimo, najprije od roditelja, akasnije os partnera za kojima trčimo. Simptomatologija ukazuje na potištenost, zadržavanje osećanja i strah od smrti.

Šta učiniti: Treba osvestiti potisnutu potrebu za rastom i širenjem. Da bismo to ostvarili, moramo se pokrenuti, pojačati tempo, biti budni i koristiti prilike koje su nam date, usuditi se na borbu i ići do vrha. Tegobe sa štitnom žlezdom ukazuju na podvojenost između straha od smrti i velike volje za uspehom i delovanjem. Dobro je priznati sebi i paniku, ali ipak dopustiti delovanje.

Obolele bolest poziva da stanu u centar sopstvenog života sa svim njegovim mogućnostima. Oslobodite energiju zarobljenu u bolesti i unesite je u životnu borbu! Smanjena funkcija štitne žlezde ukazuje na beg iz spoljašnjeg sveta, sakrivanje iza debelih zidova i nedostatak uzemljenja.

Čarobni napitak koji pomaže kod raznih bolesti: napravite srebrnu vodu u kućnoj režiji…

Da bismo se lakše nosili sa životnim teškoćama, slavni nemački lekar i psihoterapeut dr Ridiger Dalke nam savetuje da svaki dan koristimo vežbu smeška. Svaki put kad se smešimo, naše telo luči endorfine, tzv. hormone sreće, i zbog toga tumačenje naše stvarnosti može postati pozitivno bez obzira na to kakve su okolnosti. Probajte sledeću vežbu:

Zatvorite oči, prizovite u sećanje situaciju u kojoj ste bili jako srećni i to vam sećanje izaziva smešak. Zamislite kako smešak dolazi iz dubine i ulazi u vaše oči i lice koje postaje nežnije, blaže. Pošaljite smešak u srce i zamislite kako se za njega otvara. Osetite kako se područje oko srca širi i opušta. Dišite mirno i ravnomerno i zamislite kako vaše srce širi nežnost. Završite vežbu i ponesite taj osećaj u svakodnevicu.

Ako se, pak, suočite sa nekom zastrašujućom situacijom, zamislite kako se smešite i pozdravljate strah. Tako vas strah neće opsedati i vama zagospodariti, nego će proteći i nestati.

Dobra novica za čokoholike

Dve tablici čokolade na dan naj bi pozitivno vplivale na zdravje in zmanjševale tveganje za srčnožilna obolenja.

Čokoladno čokoladna torta

3 načina da zaustavimo mozak koji preterano razmišlja (a nijedan nije meditacija)

“Mislim da zaista mislim previše… ” – Nepoznati autor

Trudimo se da budemo dobro raspoloženi kako znamo i umemo, ali ipak nas sve ponekad zahvati klupko negativnih misli, a odatle je samo korak do vrtloga osećaja težine u životu. Psiholog, autorka, i doktorka Keli Nef pomogla je mnogima sa ovim problemom, predloživši tri praktična načina za odmor mozga koji radi i više nego što bi trebalo…

1. Manje pričajte.

“Toliko je ljudi koji previše razmišljaju, posebno žena, koje kada imaju neki problem jednostavno ne mogu a da ne razgovaraju o tome iznova i iznova. Iako je u većini slučajeva dobro razgovarati o svojim brigama, nekada je to mnogo stresnije rešenje, posebno ako osoba sa kojom razgovarate takođe previše razmišlja, te onda zajedno diskutujete u najsitnije detalje figurativno proživljavajući negativne situacije. Može se čak dogoditi i da se toliko iznervirate da posle razgovora imate utisak da vam je teže nego što vam je pre razgovora bilo.

Kada se dva koruminatora krenu u raspravu, oboje su u situaciji da iz razgovora izađu sa većom dozom stresa nego pre samog razgovora, što i istraživanje pokazuje, a otuda i relativno novi konstrukt u psihologiji – ko-ruminacija. I zato, ako stvarno imate potrebu da razgovarate o onome što vas muči, uvek možete to da zapišete i tako sve “isterate” iz svoje glave. Kasnije vam se zapisane muke mogu učiniti smešne, jer nije bilo realnog razloga za muku već je sve začeto u mozgu koji isuviše radi. Meni je ovakva vrsta vođenja dnevnika izuzetno pomogla,” kaže Keli.

2. Potrudite se da budete zauzeti.

“Ne znate šta da radite a da ne mislite? Pre svega, dišite kako bi umirili duh i telo. Zatim, ako biste voleli da radite i nešto energičnije – samo napred. Najbolje bi bilo u takvim situacijama kada bi mogli da radite nešto što je fizički zahtevno. Šetajte, radite jogu, idite na plivanje, trčanje… Sve ove aktivnosti će vam biti od velike pomoći, jer vam neće dozvoliti da se zaustavite razmišljajući o nečemu što će vam samo podići novo stresa i briga. Ukoliko niste takav tip, nađite aktivnost koja vas isključivo mentalno održava u opuštenom stanju ali i ne dozvoljava da se upustite u loše stare navike prevelikog razmišljanja. Na primer, igrajte karte, crtajte, pravite nešto poput nakita, odeće, bilo šta. Možda otkrijete neki skriveni talenat što će vam pomoći da upoznate nove ljude, možda promenite karijeru, u svakom slučaju – skretanje pažnje na ovaj način će vam doneti više dobrog nego što bi previše razmišljanja.”

3. Predajte se univerzumu.

“Kada brinemo, suštinski se nadamo da će nam ‘svi konci bitu u rukama’ odnosno da ćemo moći sami da kontrolišemo određene situacije. Želimo da se sve odvija tokom koji sami zamislimo, a ako ne bude tako, plašimo da će nešto poći naopako. U realnosti – ljudi imaju malo kontrole nad onim o čemu brinu (tuđem ponašanju, postupcima… ), a briga i preterano razmišljanje je neće povećati. Tako da imamo uvek dve opcije: možemo brinuti, a možemo i da prihvatimo sve tako kako je i da vidimo kako će se prirodno odvijati. Univerzum je od nas i mudriji i stariji, nije uopšte loša ideja da mu se i prepustimo.

Prepuštanje inače nije predaja, već samo odraz sposobnosti da budemo fleksibilni i ne plivamo uzvodno. ‘Prepustite se’ u smislu ‘opustite se’ i bićete upravo tamo gde bi i trebalo da budete”, kaže Keli.

Srneća leđa

Srneća leđa su najčuveniji bečki poslastičarski klasik, odmah posle Zaher torte. Uvek se spravlja od najkvalitetnijih sastojaka, sa bademima i puno čokolade. Naziv je dobio po istoimenom jelu koje se servira tako da je identičan obliku ovog kolača.

Naravno nad depresijo

“Depresija ni zgolj žalost, ki pride in gre. Depresija je razpoloženjska motnja, ki vpliva na telo, razpoloženje in misli,” pojasnjujejo v Društvu za pomoč osebam z depresijo in anksioznimi motnjami DAM. Depresija lahko zmoti apetit, spanec, posameznikov pogled nase in na svet okrog njega ter namesto veselja do življenja prinese obup in žalost. Opozarjajo, da depresija lahko resno ovira normalno vsakodnevno delovanje človeka, povzroča duševne in fizične bolečine ter zahteva zdravljenje z ustrezno terapijo. Ta ljudem lahko pomaga, da ponovno najdejo veselje in dobro počutje, saj je depresija v veliki večini primerov ozdravljiva.

Lahko se pojavi v vseh strostnih obdobjih, najpogosteje med 25 in 44 letom. “Ta bolezen sicer ne izbira glede na starost, saj lahko za depresijo trpijo tudi otroci, v zadnjih letih pa strokovnjaki opažajo, da se pogosto pojavlja tudi pri najstnikih. Naraščujoč odstotek depresije med najstniki morda odraža vedno večje pritiske na mlade ljudi glede šolskega uspeha in visokih pričakovanj staršev,” pravijo v Društvu DAM. Po nekaterih ocenah za depresijo v vsakem trenutku trpi od pet do sedem odstotkov populacije, vendar jih niti polovica ne bo poiskala in prejela ustrezne pomoči za svoje težave. Tekom življenja depresija vsaj enkrat prizadene približn petino prebivalstva.

“Vzrok depresije je zaenkrat še neznan, tudi mnenja strokovnjakov se okrog tega vprašanja močno razlikujejo. Nekateri so prepričani, da so za depresijo odgovorna neravnovesja kemičnih prenašalcev v možganih, spet drugi, da depresijo povzročajo dogodki iz otroštva ali vplivi iz posameznikovega okolja,” razlagajo. Ena od možnih razlag je tudi ta, da depresijo povzroča kombinacija različnih dejavnikov, kot so podedovana nagnjenost k depresiji, psihosocialno okolje posameznika, neravnovesje možganske kemije, priučeni vedenjski in mišljenjski vzorci in podobno. “Zelo verjetno se vzroki za depresijo tudi razlikujejo od posameznika do posameznika,” dodajajo v Društvu DAM.

Spremenite življenjske navade

Pri prepoznani depresiji nujno poiščite pomoč, saj njeno nezdravjenje lahko privede do večjih konfliktov. Kljub temu pa lahko veliko tudi sami naredite v boju proti depresiji.

Začnite živeti zdravo. Zelo pomembne so zdrave spalne navade. Nekatere raziskave kažejo, da imajo osebe, ki hodijo v posteljo po polnoči, za četrtino več možnosti za pojav depresije, kot osebe, ki gredo spat pred deseto. Prav tako so depresiji bolj izpostavljeni tisti, ki spijo pet ur in manj. Premalo spanca občutno poveča tudi nagnjenost k samomorilnim mislim. Strokovnjaki zato priporočajo, da gremo v posteljo čim prej in spimo okoli osem ur. Mladostniki naj spijo devet, otroci pa okoli deset ur na noč.

Spremenite tudi prehrambene navade. Jejte čim bolj razoliko in čim manj predelane hrane. Povečajte količino svežega sadja, saj deluje kot antidepresiv zaradi aminokisline tryptophan, ki možganom pomaga pri produkciji serotonina. Njegova nizka raven v telesu po mnenju nekaterih strokovnjakov vpliva na nastanek depresije. Jejete tudi dovolj zelenjave bogate z minerali. Prenehajte z uživanjem sladkorja in povečajte vnos omega 3 maščobnih kislin. Uživajte tudi ekstra deviško oljčno olje, saj so na španski univerzi v Navarra in Las Palmas de Gran Canaria ugotovili, da zmanjša nevarnost depresije.

Tudi gibanje je odličen antidepresiv. Telesna vadba sprošča endorfine, ki jih imenujemo tudi hormone sreče. Pri ljudeh z depresijo pa je ponavadi problem pomanjkanje motivacije in brezvolja. Zato težko začnejo z vadbo. Najbolje je, če si poiščete partnerja ali skupino za skupno vadbo, se dogovorite za ure in ste tako skoraj prisiljeni pomigati.

Delajte stvari, ki vas veselijo in sproščajo. Ni važno, ali je to sprehod po naravi, prijetna kopel, poslušanje glasbe, slikanje, petje, meditiranje, … Dokazano je, da že petnajst minut sproščanja na dan občutno zmanjža nevarnost depresije.

Rožica proti depresiji

Naravni antidepresiv je tudi šentjanževka, ki izboljša razpoloženje in zmanjša občutek brezvolje in utrujenosti. Klinično potrjeno vpliva na zmanjšanje blažjih do srednje težkih depresivnih razpoloženj, uporablja se tudi pri blaženju tesnob, motnjah spanca, pri težavah s stresom ali zbranostjo.

“Je psihotropno sredstvo, vpliva na duševno dejavnost. Je sedativ, pomirja, anksiolitik, odpravi tesnobo in razblini strah, ter antidepresiv, odžene potrtost, malodušje in brezvoljnost. Zato se rabi za izboljšanje razpoloženja, zvečanje duševne in telesne zmogljivosti ter volje do dela, posebno pri ljudeh preobčutljivih na vremenske spremembe in ženah z duševnimi težavami med meno, odpravlja pa tudi spremljajoče pojave, na primer slabo splošno počutje, izgubo teka in nespečnost,” pa o zdravilni moči šentjanževke pravijo v Pomurskih lekarnah. Po ljudskem izročilu se rabi notranje še proti bolečinam v živcu, vnetju vezivnega tkiva in išiasa, migreni ter močenju postelje, zunanje pa za celjenje ran in opeklin. Je tudi pogosta učinkovina homeopatskih pripravkov, zdravil, sestavljenih iz sledov zdravilnih snovi.

Opozarjajo pa, da čezmerni odmerki lahko motijo zdravljenje z zaviralci monoaminooksidaze, vrsti zdravil zoper potrtost. Laboratorijski poskusi kažejo, da se po šentjanževki le blago zveča maternična napetost. “Zaradi pomanjkanja podatkov o strupenosti in zaradi zmnožnosti povzročiti preobčutljivostno reakcijo na osvetljeni koži se  med nosečnostjo in dojenjem odsvetuje,  iz istega razloga tudi na sploh ni priporočljiva čezmerna raba,” dodajajo.

Put samospoznaje: da li dovoljno volite sebe?

Većina ljudi ljubav prema sebi uzima zdravo za gotovo. Ali ako zaista sami sebe volimo, zašto onda ljubav tako retko osećamo?

Stvoreni smo da volimo i da budemo voljeni, i jedino kada živimo u ljubavi, možemo da iskusimo mir, ispunjenost i lakoću postojanja. Prema taoističkoj mudrosti, put i cilj su jedno, zbog toga svaki oblik našeg delovanja koji nije usklađen s tom univerzalnom, božanskom istinom nije vredan postavljenog cilja, i kao takav je negacija života.

Ceo naš život je potraga za ljubavlju. Sve što činimo motivisano je iskonskom potrebom da volimo i budemo voljeni. Ali u toj potrazi najčešće grešimo, jer da bi nam život uzvraćao ljubav, moramo pre svega da volimo sami sebe. Većina ljudi ljubav prema sebi i ne dovodi u pitanje, nego je uzima zdravo za gotovo. Međutim, ako je tako i ako zaista sami sebe volimo, zašto onda ljubav tako retko osećamo? Zašto nam je život prožet težinom i zašto tako često sami sebi nanosimo bol!?

Kako ćemo se odnositi sami prema sebi, zavisiće od snage našeg ega. Ego predstavlja naše svesno ja i zato ćemo sa zdravim egom uvek činiti samo ono što je za nas dobro i što nas u najdubljim slojevima našeg bića i podržava. To će nam uvek donositi mir, ispunjenost, zadovoljstvo i ekspanziju, zato je zdrav ego naša duhovna energija u pokretu. Ali ono što činimo jeste rezultat naših podsvesnih potreba, a one su često drugačije od onoga čemu svesno težimo. Vrlo često, misleći kako nešto činimo u svoju korist, zapravo radimo protiv sebe.

Naime, snaga ega proizlazi iz našeg emocionalnog identiteta. Taj identitet je bazičan i on počinje da se formira ogledanjem roditelja i njihovog odnosa prema nama već od našeg šestog meseca života. U najranijim godinama života roditeljska ljubav, zaštita, pažnja i odobravanje su esencijalni za naš opstanak, ali i za način na koji ćemo posle sami sebe percipirati; da li ćemo sebe da volimo i kako ćemo se odnositi prema sebi