Vitamin B17 ili laetril radi na način da ubija stanice raka i izgrađuje sistem imuniteta (otpornosti) uklanjajući buduće ponovno izbijanje raka. Priča o vitaminu B17 je tipična borba malog poštenog čoveka koji u nesebičnoj želji da pomogne bližnjem svom dolazi u sukob s mafijom. Kao epilog svega, američka agencija za kontrolu hrane i lekova FDA (Food and Drug Agency) proglašava laetril opasnom supstancom te zabranjuje prodaju, proizvodnju, uvoz i testiranje nad životnijama.

U prirodi postoje mnoge samonikle biljke i drugi lekoviti preparati za koje se zna da uspešno leče rak kao i druga teške bolesti. Na žalost njih službena medicina uporno ignoriše, pa se takvi čudotvorni pripravci uglavnom mogu naći na ilegalnom tržištu. Jedan od takvih lekovitih preparata je zasigurno i leatril koji se naziva amygdalin ili vitamin B17. Primera radi, kupovinu tog preparata kao dodatka prehrani, američka FDA je učinila gotovo nemogućom, čak i kada je u pitanju jedna potpuno prirodna i bezopasna dopuna. Da bi doktori koristili laetril dodatke, oni ili njihovi pacijenti moraju “priznati” FDA da je doktor koristio laetril u svojoj praksi. Drugim rečima, laetril suplementi su u stvarnosti ilegalni jer nijedan doktor ne želi priznati da je koristio laetril. Inače većina ljudi uzima laetril u obliku jezgri kajsije. U sredini kajsije je tvrda koštica. Ukoliko razbijete tu tvrdu košticu uz pomoć  klešta ili čekića, vi ćete otkriti jednu malu semenku/jezgro u sredini koja izgleda kao badem. Međutim, mekša je od badema i naravno, nema ukus poput badema.

U severnom Pakistanu dnevno konzumiraju od 250 do 3000 miligrama vitamina B17 i bolest ne poznaju

Vitamin B17 ili amigdalin je prvi put otkriven 1830.g. u gorkom bademu. Ernst T. Krebs. Jr. (1912 – 1996) je bio hemičar koji je prvi promovisao amygdalin kao lek protiv raka početkom 1950 godine. Od amigdalina je napravio polusintetički destilat nazvavši gavitaminom B17 ili Laetrile. Danas se često pod imenom leatrile ili vitamin B17 smatra i sam amigdalin u prirodnom obliku nađen u košticama kajsije, jabuke i ostalim prirodnim izvorima ovog vitamina. Teorija lečenja raka s vitaminom B17 se zasniva na tome da je rak odnosno pojava tumora posledica neishranjenosti, konkretno nedostatka važnih vitamina (B17) i ostalih minerala, kao što je slično skorbut bio posledica nedostataka vitamina C.

Činjenica je da je ‘moderni’ čovek tzv. zapadne civilizacije izloženiji raku nego ‘primitivnije’ kulture. Dr. Krebs kao jedno od mogućih objašnjenja navodi podatak da primera radi pripadnici plemena Hunza dnevno konzumiraju od 250 do 3000 miligrama vitamina B17 za razliku od prosečnog Europljanina ili Amerikanca koji s uobičajenom ‘zapadnjačkom’ industrijski proseciranom hranom dobija u proseku 2mg nitrilozida (vitamina B17).

Pleme Hunza  je staro pleme stacionarno u severnom Pakistanu čiji pripadnici u pravilu dožive preko 100 godina, a za rak kao bolest ne znaju. Njihova hrana ima bogati udeo vitamina B17. Bogatstvo u plemenu Hunza se meri količinom stabala kajsije, što ima više stabala, pripadnik plemena je ugledniji i bogatiji, jer su osušene koštice kajsije posebna hrana. Osušene koštice kajsije su najbogatije nitrilozidom (vitaminom B17).

Zaštitnici ‘industrije raka’ najveći su protivnici prirodnog leka protiv raka vitamina B17

Nakon detaljnog istraživanja i delovanja vitamina B17 na pacijente s rakom dr. Krebs je skupio dovoljno dokaza da promoviše vitamin B17 kao lek za rak. Registrovani su mnogobrojni uspešni slučajevi izlečenja raka s visokim dozama vitamina B17. Dr. John A Richardson i dr. Harold Mannesr uspešno primenjuju terapiju vitaminom B17 na pacijentima s rakom u terminalnoj fazi potvrđujući Krebsovu teoriju. Dean Burk  ugledni biohemičar u američkom Nacionalom Institutu za istraživanje raka je podržao vitamin B17 nakon uspešnih istraživanja na životinjama. Linus Pauling izjavljuje da podržava upotrebu vitamina B17 u lečenju raka (The New England Journal of Medicine, 8 July 1982). Međutim, ovo je alarmiralo zaštitnike ‘industrije raka’ koja godišnje zarađuje milijarde dolara na ovoj bolesti. Najgora stvar za ‘doktorsko-farmaceutsku zločinačku zajednicu’ je činjenica da je vitamin B17 efikasan u borbi protiv raka, ne može se patentirati, jeftin je i lako dostupan svima. Dr. Krebs je diskreditovan, a posle i proglašen varalicom. Pod žestokim pritiskom doktorsko-farmaceutske mafije ‘ugledni medicinski’ stručnjaci proglašavaju laetril najsofisticiranijom i najpodlijom prevarom na području lečenja raka u isotoriji medicine. John Richardson biva čak i optužen. Kao epilog svega američka agencija za kontrolu hrane i lekova FDA (Food and Drug Agency) proglašava laetril opasnom supstancom te zabranjuje prodaju, proizvodnju, uvoz i testiranje nad životnijama. Zabrana i dan danas vredi u SAD-u i u Australiji.

Priča o vitaminu B17 dugo je skrivana ispod tepiha

Priča o vitaminu B17 je tipična borba malog poštenog čoveka koji u nesebičnoj želji da pomogne bližnjem svom dolazi u sukob s mafijom. Ova priča je dosta vremena bila brižljivo skrivana ispod tepiha. Inače leatril ili vitamin B17  je u SAD-u 70-tih godina 20. veka prouzrokovao je pravu pomamu. Naime aktivni sastojak koji se nalazi u semenkama kajsije postao je poznat kao lekovita protivtumorska stvar, te su ga ispitivali u Centru Sloan Kettering u New Yorku i u Klinici Mayo u Rochesteru. Njihov je zaključak bio kako nisu ispravni prethodno pozitivni rezultati koje je izneo biohemičar dr. Kanematsu Sugiura (1890.-1979.) a u njima je dokazivao kako leatril može zaustaviti rast , posebno manjih tumora. I dr. Rubin je takođe dokazao kako pacijenti s rakom dojke ili s rakom kostiju uz vitamin B17 žive duže. Tek je puno kasnije otkriveno kako se u istraživanjima Klinike Mayo koristio zapravo neaktivni izoamigdalin. Većina pacijenata koji su koristili laetril je već bezuspešno bila podvrgnuta hemoterapiji i zračenju i nakon stabilizovanja njihovog zdravstvenog stanja, koje se pojavilo kod 70 posto pacijenata u roku 3 sedmice, uprkos poodmakloj bolesti, lečenje laetrilom je promenjeno s intravenoznog u oralni. Ali, njihovo negativno mišljenje samo je još jedan u nizu pokazatelja kako se s upotrebom bilo kojeg preparata može postići pozitivni i negativni rezultat.

Vitaminom B17 dr. Hans Niepera lečio je princezu od Monaka Karolinu i glumca Džon Vejna

Laetril je pao u zaborav nakon smrti poznatog nemačkog doktora za rak Hansa Niepera, koji je lečio princezu od Monaka Karolinu kao i glumca Džon Vejna. Centar gde se i danas koristi laetril je Klinika Contreras u Tihuani i to već 25 godina. Knjiga Phillipa Daya “Rak: zašto još uvek umiremo znajući istinu” (Cancer: Why we’re still dying to know the truth) vratila je laetril nazad na naslovne strane časopisa u Nemačkoj. Ono što se manje zna je činjenica kako je jednom doktoru u Hanoveru “preporučeno” da prestane lečiti pacijente laetrilom. Inače većina ljudi uzima laetril u obliku jezgri kajsije. Većina stručnjaka će preporučiti dnevnu dozu, jezgri kajsije, između 24 do 40 dnevno. Za osobu u remisiji, 16 jezgri kajsije trebalo bi biti korišteno kao minimum. Danas se na mnogo mesta može kupiti koštica kajsije. Imajte na umu da web stranice koje prodaju koštice, odnosno jezgre kajsije ne mogu legalno davati bilo kakve izjave o laetrilu i košticama koje će biti korištene za lečenje raka. Druge namirnice bogate laetrilom jesu integralni proso i heljda. Hleb napravljen od njih, međutim, najčešće ne sadrži visok postotak prosa ili heljde jer bi takav hleb inače bio pretvrd. Osim toga, semenke bobičastog voća, kao što su crvene maline i crne kupine su bogate laetrilom. Crvene maline osim toga imaju u svojim semenkama i drugog ubicu raka: elagičnu kiselinu (Ellagic Acid), fenol. Oko četrdeset i osam namirnica ima elagičnu kiselinu, ali crvene maline imaju najvišu koncentraciju. Jagode takođe imaju elagičnu kiselinu. Zapravo, semenke bilo kojeg voća, osim citrusnog voća, sadrže laetril. Naravno, koštice kajsije su najbolji izvor laetrila. Oni koji nemaju rak možda bi želeli zasaditi nekoliko kajsija u svom dvorištu kako bi imali dugotrajan izvor laetrila. Koštice kajsije mogu biti zamrznute ukoliko su još u koštici.

(Dnevno)