Tajni smisao molitve

Nema nijedne molitvene formule koja nije rođena iz velikog znanja.

“Put ka Bogu je molitva. Odmeravanje pređenog puta jesu različita molitvena stanja, u koja postepeno ulazi onaj koji se moli pravilno i postojano.”

Sveti Ignjatije Brjančaninov

U dubini ljudske duše leži mehanizam koji su mnogi ljudi zaboravili da koriste. Njegova svrha je u povezivanju naše duše sa Božanskom, a njegovo bogatstvo je u svemu onome što iz tog spoja proizilazi. Kada u miru i blaženstvu, sa srcem punim ljubavi otvorimo svoju dušu ka Bogu i usmerimo misli i emocije ka nečemu što je više od nas samih, tada se dešava čudesna transformacija čoveka i sve postaje moguće. Molitva, jedinstveni kod koji je ugrađen u sve nas, taj savršeni oblik komunikacije, omogućava da se izdignemo na viši nivo postojanja, da ostvarimo svoje želje, iscelimo životne rane i donesemo svetlost u naš svet.

Od postanka čoveka postoji i molitva. U trenucima krize ili nevolje, ili pak zbog ostvarenja svojih želja i namera, ljudi su oduvek pribegavali jednom specifičnom, unutrašnjem obliku komunikacije sa nečim što je više od njih samih, sa Bogom, Univerzumom ili kako god već nazivali ono nespoznajno i beskrajno od čega smo postali. Kao da je to obraćanje višim silama usađeno u nas i postoji u samom instinktu. Molitva, kojoj god religiji da pripada, u svojoj suštini je ista. Ona počiva na univerzalnim principima i zakonitostima koji vladaju u prirodi i kosmosu, kao što i sam naš život počiva na njima.

Postoji neizbrojivo mnogo različitih molitvi, u zavisnosti od religije, namene ili od samog karaktera i maštovitosti osobe koja se moli. Religija i tradicija kojoj pripadamo, pravoslavno hrišćanstvo, poseduje izvorno znanje o značaju i važnosti molitve, kao i o samoj formi izvođenja. Učeni ljudi su hiljadama godina otkrivali nevidljivu i tajnu strukturu koja se krije iza ovog svetog čina i na taj način doprinosili sve boljem shvatanju procesa koji je naizgled tako običan i jednostavan, a u stvari krije ogromnu moć koju čovečanstvo još uvek ne može da razume.

Dušan Ninić, pisac i istraživač o kome smo već pisali, napravio je analizu najpoznatije hrišćanske molitve Oče naš predstavljajući je iz više uglova i otkrivajući podudarnosti koje postoje između nje i univerzalnih zakona. Predavanje koje je Dušan održao pod nazivom Dva viđenja molitve Oče naš izazvalo je veliku pažnju u javnosti i kod domaćeg sveštenstva.Kroz prizmu dva različita ugla gledanja – pravoslavnu teologiju Vladike Nikolaja Velimirovića i teozofski pogled Rudolfa Steinera (Rudolfa Štajnera), Dušan Ninić prikazao je slojevitost koja se krije iza ove bazične hrišćanske molitve.

“Cilj nam je da skrenemo pažnju da pored hrišćanskog poimanja molitve Oče naš, postoje i druga tumačenja, koja na svoj način objašnjavaju njenu sadržinu, svodeći sedam molbi iz molitve na sedam elemenata prirode koje možemo naći svuda – od strukture čoveka do sedam tonova u muzici, sedam redova ‘Periodnog sistema elemenata’ itd.”, pojašnjava Dušan i nastavlja: “Kada govorimo o molitvi uopšte, a pogotovo iz hrišćanskog ugla, setimo se kako je Hrist prikazao osnovno raspoloženje koje bi moralo vladati u svakoj molitvi. On kaže: Oče, neka me mine ova čaša, ali ne moja nego Tvoja volja neka bude. Ako molitelj želi da moli hrišćanski, u njegovoj duši mora živeti to osnovno opredeljenje bez obzira na to za šta on lično molio. To je osnovno molitveno raspoloženje na koje se kroz uzvišenu duhovnost oslanja i Vladika Nikolaj Velimirović.

Sa druge strane, teozofski gledano, sve stvarne molitve, ako se raščlane reč po reč, kriju mnogo više od jezički i gramatički lepo nanizanih reči.

Stari filozofi koristili su molitvene formule iz duhovne nauke. Nema nijedne molitvene formule koja nije rođena iz velikog znanja. Da one nisu tako uređene, gde bi im bila snaga da deluju kroz hiljade godina i to podjednako i na naivnog čoveka i na mudraca”, završava gospodin Ninić.

Da bismo razumeli Steinerovo teozofsko tumačenje molitve Oče naš moramo prvo objasniti njegov pojam emanacije. Žrtvovanje sopstvenog života svom odrazu u ogledalu, svojoj slici, duhovna nauka oduvek je nazivala emanacijom. Prema Steineru prve tri molbe u molitvi Oče naš govore upravo o tome.

Ime iz prve molbe je središnja tačka, Bog, iz koje je krenulo stvaranje. Volja božija predstavlja proces emanacije jer ceo univerzum oživljava univerzalna volja koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti, odnosno u svojoj ogledalskoj slici koja se drugačije naziva kraljevstvo božje.