ELIKSIR BOMBA: Toliko će vam popraviti krvnu sliku da će se svaki doktor zaprepastiti!

Smanjenje nivoa hemoglobina u krvi, nezavisno od broja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), smanjuje kapacitet krvi da prenosi kiseonik – i dovodi do anemije.

U narodnoj medicini postoji više recepata za povećanje hemoglobina u krvi.

Ova vitaminska bomba i lekoviti eliksir izuzetno je dobar i proveren lek za povećanje hemoglobina, podizanje nivoa krvnih zrnaca i poboljšanje opšte krvne slike.

Napravite ga odmah, osim što je super zdrav, vrlo je i ukusan!

Prirodni eliksir za poboljšanje krvne slike – recept

Za pripremu ovog prirodnog leka – vitaminske bombe, vam je potrebno:

200 ml meda
200 gr jezgra oraha
200 gr suvog grožđa
200 ml soka od šargarepe
200 ml soka od cvekle
2 limuna

Priprema:

Operite 2 limuna.

Rasecite ih na pola i izvadite semenke.

Sameljite sa korom (ako su prskani – skinite koru) i stavite u neku staklenu teglu od litre.

U smesu mlevenog limuna dodajte med, ceđeni sok od cvekle i sok od ceđene šargarepe. Promešajte.

Posle u ovu smesu dodajte sitno iseckane ili mlevene orahe i suvo grožđe. I ponovo sve promešajte.

Dobićete oko 1 kg ukusne i vrlo zdrave lekovite smese.

Čuvajte je u staklenoj tegli u frižideru.

Uzimajte tri puta dnevno po 1 kašičicu pre jela.

Može se koristiti koliko god želite. Nema nuspojava, osim povećanja energije.

Nakon nedelju-dve konzumiranja, proverite krvnu sliku – i ugodno se iznenadite! Slobodno i doktoru otkrijte tajnu.

(Uspešna žena)

Nemojte bacati: Proklijali beli luk, superlek koji ubija 14 vrsta ćelija raka

Proklijali beli luk u odnosu na sirovi dokazano je pojačava antiinflamatorno, imuno-ubrzanje, kardiovaskularne zdravstvene zaštite, i ima tu sposobnost da ubije 14 vrsta ćelija raka. Sumporom-bogato jedinjenje zvano alicin, je efikasano sredstvo protiv bakterija, virusa, gljivica i parazita bez toksičnih sporednih efekata.

Prvo, hajde da raščistimo sa tim glasinama “beli luk je otrovan”, koje nekolicina potvrdjuje, kao i da je “seme jabuke i kajsije otrovno”, teoriju koju zastupaju oni koji šire strah.

Malo znanja je zapravo opasno kada previdite sve detalje kompletne slike. One,koji za širenje straha koriste dezinformacije, treba svi da ignorišemo. Ovde pročitajte i zašto.

Međutim, ima istine o toksičnosti belog luka ako kupite konvencionalno uzgajan,uvozni beli luk. Preko polovine konvencionalno gajenog belog luka dolazi iz Kine. Skoro sve ostalo dolazi iz Meksika i nekih južnoameričkih nacija.

Postoji opcija. Plati nešto više kada kupuješ lokalno uzgajan beli luk ili kupi domaće uzgajane organske glavice belog luka. Ironično, toksične mere u pokušaju da spreče uvezeni beli luk da se pokvari takođe inhibiraju sposobnost da proklija.

Proklijao beli luk je još i zdraviji

Proklijali beli luk, stariji beli luk sa svetlim zelenim izdancima nastalim iz svojih karanfilića, obično se smatra da im je uveliko došao kraj i rutinski bivaju bačeni u korpu za otpatke bez razmišljanja.

U stvari, studija koju finansira Koreanski Institut za planiranje i evaluaciju tehnologije, nedavno je objavljena u časopisu ACS` poljoprivredne i prehrambene hemije, utvrdjeno je da proklijali beli luk ima još veće antioksidantne aktivnosti od svoje mlađe, svežije braće.

Istraživači su znali da, kada se sadnica pretvori u zelenu biljku, ona tada proizvodi mnoga jedinjenja, od kojih neka od tih jedinjenja štite biljku od patogena.

Istraživač dr. Džong-Sang Kim, objasnio je: “Biljke su veoma osetljive na napade bakterija, virusa i insekata tokom klijanja. Njihova sposobnost da proizvode razne hemikalije naziva se phitoalekins i ona omogućava biljkama da se brane. Većina od njih su toksični za mikroorganizme i insekte, ali i korisni za ljudsko zdravlje. ”

Kimova grupa ustanovila je da se sličan proces može odvijati i kada zeleni izdanci rastu od starijih čena belog luka. Oni su utvrdili da su izdanci iz belog luka, koji su nikli za pet dana imali najveću antioksidantnu aktivnost, dok su izdanci iz sirovog belog luka imali manju antioksidantnu aktivnost.

Kada zavirimo u materiju malo dublje vidimo da je klijanje promenilo metabolički profil belog luka: Metabolički profil belog luka koji je nikao za pet do šest dana bio je različit od metaboličkog profila belog luka niklog za četiri dana ili manje.

Istraživači su zaključili da klijanje može biti održiva metoda da se poveća antioksidantni potencijal belog luka.

Zato samo napred, zgrabite nekoliko domaćih, organskih, glavica belog luka sa tržišnih polica i jednostavno omogućite im da klijaju u vašoj ostavi ili skladišnom ormaru kako bi uvećali svoja antioksidantna svojstva.

Razmnoževanje pelargonij

Pelargonije uvrščamo v več skupin: bršljanke, regalke, zonalke in dišeče pelargonije.

Naši balkoni in okenske police so bili letos obilo obsijani s soncem, tako da so nam rože bogato cvetele, če smo jih le primerno oskrbovali z vodo in gnojilom. Med njimi so še vedno najbolj pogoste pelargonije, ki jih ponavadi izbiramo za osončene lege, saj dobro prenašajo vroče poletne temperature in preživijo tudi ob malo bolj nerednem zalivanju.

Pelargonije izvirajo iz južne Afrike in so jih prek Anglije prinesli v Evropo. Uvrščamo jih v več skupin:

Bršljanke (Pelargonium peltatum), ki jih imenujemo tudi avstrijke, so povešave rasti. Ime so dobile po bršljanu podobnih mesnatih listih. Listi so v nasprotju z drugimi pelargonijami gladki.

Regalke (Pelargonium grandiflorum ali P. domesticum), pravimo jim tudi angleške, velikocvetne ali žlahtne pelargonije. Na Primorskem in Krasu jim rečejo tudi gorečke. Cvetovi so zelo veliki, živih barv.

Zonalke (Pelargonium zonale), pri njih je del lista – cona pogosto temneje obarvan z nagubanim listnim robom, od tod so dobile tudi ime. Cvetovi so združeni v okroglasta socvetja rdeče, rožnate, lila ali bele barve.

Dišeče pelargonije (Pelargonium graveolens), mednje sodi dobro znani roženkravt.

Čas je, da pomislimo na prihodnjo pomlad in razmnožimo balkonske rastline. Pelargonije lahko razmnožimo sami. Namesto da prezimujemo letošnje rastline, si mlade rastline vzgojimo vegetativno s potaknjenci.

Izberemo zdrave, vrhnje potaknjence, ki jih odrežemo tik pod tretjim kolencem. Na kolencu je namreč največ rastnega hormona. Potaknjence režemo z ostrim, čistim nožem. Popke in cvetove odstranimo, še boljše pa je, da izberemo poganjke brez cvetov.

Liste na tretjem kolencu odstranimo, zgornje liste pa, če so veliki, prikrajšamo za tretjino, da ni prevelikega izhlapevanja.

Pripravimo substrat, ki ga dobro namočimo. Pred potikanjem lahko rastline za boljše ukoreninjenje potisnemo v rastni hormon, dobimo ga v večjih vrtnih centrih.

V manjše lončke posadimo eno rastlino, v večje pa več rastlin ob robu, le dotikati se ne smejo. Potaknjence posadimo 1 do 2 cm globoko, ne več, da ne gnijejo.

Zalijemo jih šele po enem tednu, vmes pa jih lahko malo orosimo. Tako posajene rastline postavimo na svetlo in toplo mesto, pri okrog 20 stopinj.

Ko rastline poženejo in zrastejo novi listi, vemo, da so se ukoreninile. Presadimo jih posamič v lončke in prestavimo v hladnejši prostor, svetel, ne na neposredno sonce. Pazimo, da jih ne zalivamo preveč, izsušiti pa se zemlja tudi ne sme. Na tem mestu bodo počakale do marca, ko jih bomo presadili v večje lončke.

Rastline, ki smo jih vzgojili sami, bomo v maju posadili v cvetlična korita in jih po ledenih možeh ponosno postavili na ogled.

Katerokoli podskupino palergonij boste razmnoževali, naj bodo to bršljanke, regalke, gorečke, zonalke ali dišeče pelargonije, naj vam dobro uspejo.

Foto in tekst: Mojca Popelar

15 biljaka koje isceljuju i čiste pluća, leče astmu, kašalj, bronhitis …

Počeo je period kada haraju bakterijske i virusne infekcije, a ljudima je sve teže da se oporave od simptoma koji najčešće pogađaju respiratorni sistem.

Ukoliko pribegavate konvencionalnoj medicini i rešavate ove infekcije antibioticima samo stvarate sebi problem povećavajući otpornost patogena na antibiotike.

1. Koren sladića

Sladić je jedna od najpopularnijih biljaka za tretiranje pluća na svetu. Tradicionalna kineska medicina ga koristi u svojim formulama više nego bilo koju drugu biljku.

Sladić umiruje i omekšava sluzave membrane grla, a naročito pluća i stomaka, istovremeno pročišćavajući bilo kakvo zapaljeno sluzavo tkivo kojem je potrebna podrška imunog sistema. On smanjuje iritaciju grla i deluje kao sredstvo za iskašljavanje.

Upravo saponini iz ove biljke su odgovorni za razdvajanje šlajma u respiratornom traktu, tako da telo može da izbaci sluz. Jedinjenja iz korena sladića smanjuju bronhijalne grčeve i blokiraju ćelije slobodnih radikala koje stvaraju zapaljenje i sužavaju protok vazduha.

Ova jedinjenja takođe imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo, zbog čega su odlična za borbu protiv plućnih infekcija. Glicirizini i flavonoidi mogu čak i da spreče stvaranje ćelija raka pluća.

1. Podbel

Podbel su tradicionalno koristili Indijanci hiljadama godina kako bi ojačali pluća. On pročišćava višak sluzi iz pluća i bronhija.

On takođe umiruje sluzave membrane u plućima, pomaže kod astme, kašlja, bronhitisa i drugih plućnih bolesti. Podbel se koristi u vidu čaja ili u vidu alkoholnog ekstrakta, takozvane tinkture.

1. Kanabis

Toksično razlaganje terapeutskih jedinjenja iz kanabisa prilikom paljenja biljke se izbegava uparavanjem. Ekstrakcijom i inhalacijom etarskih ulja kanabinoida značajno se smanjuje iritacija oralne šupljine do koje dolazi prilikom pušenja.

Kanabis je verovatno jedna od najefektivnijih antikancerogenih biljaka na svetu, što su pokazale i brojne studije.

Uparavanje kanabisa omogućava aktivnim sastojcima da stimulišu prirodni odgovor tela, značajno smanjujući šanse za širenje infekcije. Inhalacija kanabisa pročišćava sinuse i bronhije. Čak je i dokazano da leči astmu.

1. Koren oše (Ligusticum porteri)

Oša je biljka koja raste u Stenovitim planinama i Indijanci su je tradicionalno koristili za jačanje pluća. Koren ove biljke sadrži kamfor zbog čega spada u najbolje biljke za jačanje pluća u Americi.

Jedna od glavnih pogodnosti oše jeste što povećava cirkulaciju pluća, olakšavajući udisanje. Takođe, ona deluje slično kao antihistamin, umanjujući respiratorne iritacije kod sezonskih prehlada.

1. Timijan

Timijan je odličan za začepljena pluća. On stvara moćna antiseptička etarska ulja koja se klasifikuju kao prirodni antibiotici. Timijan je jako dobar protiv akni, mnogo bolji od skupih kozmetičkih krema.

Čaj od timijana je odličan za eliminisanje bakterija i virusa. Timijan se koristi za lečenje pluća odvajkada, a naročito za lečenje bakterijskih infekcija.

1. Origano

Origano sadrži brojne vitamine i nutrijente pogodne za imuni sistem, ali svoje primarne pogodnosti duguje karvakrolu i ruzmarinskoj kiselini. Oba ova jedinjenja deluju na smanjivanje zapušenosti nosa i smanjivanje histamina, pročišćavajući respiratorni trakt.

Ulje origana je odlično protiv opasne bakterija Staphylococcus aureus, bolje od mnogi konvencionalnih antibiotika. Origano ima toliko zdravstvenih pogodnosti da svako treba da poseduje bocu organskog ulja origana u svojoj kući.

1. Lobelija

Lobelija je odlična za pročišćavanje disajnih puteva.

Ekstrakti lobelije sadrže lobelin, koji pozitivno deluje pri lečenju tumora otpornih na nekoliko lekova. Lobelin smanjuje količinu sluzi i sprečava zapušenost nosa.

Takođe, lobelija stimuliše nadbubrežne žlezde da oslobađaju epinefrin, što omogućava lakše disanje. Pošto lobelija opušta glatku muskulaturu, ona je često sastojak mnogih lekova protiv kašlja i prehlade.

1. Veliki oman (Inula helenium)

Veliki oman su koristili još stari Indijanci za raščišćavanje viška sluzi u plućima. Poznat je kao prirodni antibakterijski agens koji sprečava plućne infekcije.

Preporučuje se kašičica biljke na šolju vruće vode, ali se konzumira i u obliku tinkture.

1. Eukaliptus

Eukaliptus, koji raste u Australiji, mnogi koriste zbog osvežavajuće arome koja pročišćava disajne puteve i umiruje iritaciju grla.

Eukaliptus je čest sastojak lozengi i sirupa, a efektivnost duguje jedinjenju po imenu cineol. Cineol ima brojne pogodnosti. On deluje kao sredstvo za iskašljavanje, sprečava zapušenost nosa i umanjuje iritaciju sinusa.

Takođe, eukaliptus sadrži i antioksidante, što znači da deluje kao podrška imunom sistemu.

1. Verbaskum (Verbascum thapsus)

I cvetovi i lišće ove biljke se koriste u vidu ekstrakata za jačanje pluća.

On uklanja višak sluzi iz pluća, čisti bronhije i smanjuje zapaljenja respiratornog trakta.

Čaj se može napraviti od jedne kašičice sušenog bilja i jedne šolje vruće vode. Takođe se nalazi i u obliku tinkture.

1. Lobarija (Lobaria pulmonaria)

Lobarija je lišaj koji raste na drveću i koji naizgled liči na plućno tkivo. Međutim, ne samo da liči na pluća, nego ih odlično i leči.

1. Čaparal

Čaparal je biljka koja raste na jugozapadu SAD, a koristili su je Indijanci za detoksifikaciju pluća. Čaparal sadrži moćne antioksidante koji se opiru iritaciji, ali i nordihidrogvajaretinsku kiselinu (NDGA), koja deluje kao antihistaminik.

NDGA inhibira aerobnu i anaerobnu glikolizu (proces nastajanja energije) kod ćelija raka.

Čaparal se koristi u vidu tinkture i čaja za čišćenje pluća.

1. Žalfija

Listovi žalfije imaju specifičnu aromu koja potiče od njenih etarskih ulja. Ova ulja odlično leče probleme sa plućima i uobičajene prehlade.

Čaj od žalfije predstavlja tradicionalni lek za bolno grlo i kašalj. Bogata aromatska svojstva tujona, kamfora, terpena i salvena mogu da se iskoriste inhaliranjem čaja od žalfije.

1. Nana/menta

Menta i njeno ulje sadrže mentol, sastojak koji opušta glatku muskulaturu respiratornog trakta poboljšavajući disanje. Sušena menta obično sadrži mentol, menton, mentil acetat, mentofuran i cineol.

Ulje mente takođe sadrži manje količine limonena, pulegona, kariofilena i pinena.

Mnogi koriste mentu kako bi smanjili zapušenost nosa, a ona je takođe i dobar antioksidant.

1. Lišće plantana (male banane)

Lišće plantana se hiljadama godina koristi za smanjenje iritacije sluzavih membrana. Mnogi njegovi sastojci imaju antibakterijska i antimikrobna stvojsva, a isto tako i antizapaljenska svojstva.

Istraživanja su pokazala da je efikasan protiv kašlja, prehlade i iritacije pluća. Lišće plantana ima dodatnu pogodnost što ublažava suvi kašalj.

SPET PRI ZOBARJU

VABI SPET ME ZOBAR MOJ,

MENE PA JE STRAH, OJOJ;

CELO NOČ NE MOREM SPAT’,

ZJUTRAJ SE BOJIM  VSTAT’.

*

DANES PULIT’ GREM ZOBE,

BO BOLELO, TO SE VE;

MORALA BOM POTRPET’,

PA ČE SE PODERE SVET.

*

BREZ KORAJŽE JE TEŽKO,

VEDNO JE BILO TAKO;

SAJ ZATO PA IMAM ZOBE,

KI DVIGUJEJO LASE.

*

ZOBAR RUVAL JE ZOBE,

TU PA TAM JE KAKŠEN ŠE,

V USTIH JAZ IMAM TAMPON,

RAJE IMELA BI BONBON.

*

DOBRO, DA JE MIMO TO,

NOGE ŠE SE TRESEJO,

ZDAJ PA MORAM BITI TIH’

AL’ PA V USTIH BO PREPIH!