Here are 11 amazing ways to help you feel like the superhuman you are.

1. Make a list of the things that make you happy – Do them

2. Make a list of the foods that make you feel great – Eat them

3. Light some candles and listen to your favourite music

4. Tap it out using EFT (Emotional Freedom Technique)

5. Go to a yoga class

6. Sweat – use the sauna or get some exercise

7. Get a massage or give yourself a head-to-toe oil or lotion massage

8. Get out nature

9. Focus on small tasks that you can complete rather than feeling overwhelmed with the larger picture

10. Spend some time with babies or kids

11. Get clarity through contrast – write out all the things in life you DON’T want including how you don’t want to feel, look or be then write out all the things in life that you DO want including how you want to feel, look and be. Day to-day focus on what you do want and bring energy to this. Don’t waste your time or energy on what you don’t want.

PREVOD  Z GOOGLOM

1. Naredite seznam stvari, ki bi jo z veseljem – Ali jih

2. Naredite seznam živil, ki se boste počutili veliko – jih jejte

3. Svetlobni nekaj sveč in poslušate svojo najljubšo glasbo

4. Dotaknite se ga s pomočjo EFT (Emotional Freedom Technique)

5. Pojdite na jogo razred

6. Sweat – uporabo savne in dobili nekaj vadbe

7. Get masažo ali pa si privoščite masažo head-to-toe olje ali losjon

8. Ven naravo

9. Osredotočite se na majhne naloge, ki jih lahko namesto dokončanje počutite preobremenjeni z večjo sliko

10. Preživite nekaj časa z dojenčkom ali otrokom

11. Get jasnost skozi nasprotno – izpišite vse stvari v življenju nočete vključno s tem, kako si ne želite, da se počutijo, poglej, ali lahko potem napišite vse stvari v življenju, ki bi želeli tudi, kako želite, da se počutijo , videti in biti. Dan za dnem osredotočiti na tisto, kar bi želeli in prinašajo energijo za to. Ne izgubljajte časa ali energije, na tisto, kar ne želite.

Kako da pobedimo osećaj sramote: 5 postupaka kojih se ne treba stideti

Ključna razlika je između misli “Ja sam uradila nešto loše” i “Ja jesam loša”…

Odrasla sam sa ocem koji je često govorio: “Sram te bilo!” i to najčešće za neke bezvezne stvari. Tek kad sam došla da živim u Srbiji primetila sam koliko se često ta rečenica ovde koristi. Tada je sve počelo da mi biva jasnije.

Da li se stidite stida…

Nije on kriv. Niko nije kriv. Nego se ta rečenica prosto nasleđuje od naših predaka i samo se ponavlja. A osećaj sramote je podloga naših nezadovoljstava i osećaj da smo bespomoćni. Zašto je ta izreka i osećaj koji izaziva toliko štetna?

Postoji jedna veoma popularna knjiga u Americi koja se zove “Daring Greatly” od autorke Brene Brown. Toplo je preporučujem, ako imate prilike, da je pročitate. U toj knjizi gospodja Brown jasno objašnjava razliku izmedju sramote i osećaja krivice. Osećaj krivice dolazi posle misli: “Ja sam uradila nešto loše” a osećaj sramote dolazi posle misli: “Ja jesam loša”.

Šta to znači?

Ako osećamo da smo loši, onda duboko ne verujemo da možemo bilo šta da promenimo. Eto osećaja bespomoćnosti! Ako samo osećamo da smo pogrešili, tada možemo nešto da promenimo i da idemo dalje.

Zašto to uopšte radimo sebi i namećemo drugima – deci, partnerima, itd.? Donekle tako osećamo kontrolu i vlast nad drugom osobom, imamo osećaj lažne moći. A kao što sam rekla, niko nije kriv. Kada osvestimo stvari, tek onda možemo da postupimo drugačije, da budemo svesniji i da ne koristimo tu rečenicu i ne dozvolimo drugima da je koriste kada smo mi u pitanju.

Nije sramota…

Pitati…

Ako nešto ne znate. Kako ćete da saznate ako ne pitate? Nije sramota ako nešto ne znate. Svi mi nešto ne znamo i učimo tako što pitamo. Bolje je pitati nego sumnjati ili pretpostaviti.

Tražiti…

Ono što želite. Kao što mi je jedna moja divna drugarica iz Amerike jednom rekla: “Ako ne pitaš, odgovor je uvek – ne!”. Dakle, ako želimo nešto, uvek možemo to da iskažemo. Da li će nam ta osoba dati ono što želimo ili ne, nije ni bitno. Mi tako poštujemo sebe i barem dajemo sebi šansu da dobijemo ono što želimo.

Raditi…

Neki posao koji je “ispod naše časti”. Ako radimo pošteno, možemo nešto da naučimo, možda nekoga da upoznamo ko će nam pomoći, a treba da dajemo sebe na tom poslu, a ne da sedimo i očekujemo od drugih ili od države. Takav posao može biti privremen dok ne nađemo nešto drugo. I makar ćemo pokrenuti energiju ka nečemu drugom.

Plakati…

Jer naše emocije su samo energija u pokretu. Ne treba da nas bude sramota da ih osećamo i iskažemo. Ako ih ne ispoljimo, onda se samo zaglave negde u nama i vladaju nad nama. Ali pustite ih, pustite te suze, tako se oslobađamo.

Biti…

Debeo. Mediji i društvo nameću osećaj sramote ako ste debeli. Vi niste loši zbog toga, to je samo jedno vaše stanje. Možete da promenite ako želite, ili možda vam odgovara da budete takvi. Ali samo ako uspemo da volimo sebe već kakvi jesmo sada, možemo da doživimo i moć i energiju da zaista promenimo nešto. Ako polazimo od osećaja sramote, tu se i zaglavimo i nema dalje.

Vaš zadatak je da počnete da obraćate pažnju koliko često se ova izreka zapravo koristi. Sada imate moć da osvestite ovo kod sebe i da pomognete drugima da uvide šta zapravo rade.

Naša jedina svrha u životu je da budemo ono što jesmo…

Ne treba da vas bude sramota… Zaista prihvatiti sebe onakvima kakvi jeste je prava moć da krenete ka onom što želite.

Čuvarkuća čuva kuću, ali i zdravlje

Prema narodnom predanju, čuvarkuća štiti kuću i porodicu od požara, udara gromova, kao i od vampira i vještica. Ali, čuvarkuća ili, kako je još često nazivaju, uhovnik je i prirodan lijek za mnoga oboljenja.

Čuvarkuća je višegodišnja biljka koja može da naraste i do 30 centimetara. Što se tiče njenog opstanka u prirodi, veoma dobro podnosi i niske i visoke temperature. Otporna je na sušu, jer je unutrašnjost njenih listića ispunjena rezervama vode. Ova biljka može da raste gotovo svuda – između kamenja, na stijenama, na različitim tipovima zemljišta, a neki je čak gaje na krovovima kuća. Takođe, nije rijetkost da se čuvarkuća zasadi i na terasi, u saksiji.
Boja listova ove biljke može biti zelena, bordo ili ljubičasta, a cvjetovi se javljaju na vrhu i najčešće su crvene boje.
Ukoliko se pitate šta je to što je ljekovito u sadržaju čuvarkuće, odgovor je jabučna i mravlja kiselina. Ova biljka je svoju primjenu pronašla u narodnoj medicini, a savremena istraživanja su usmjerena na polisaharide iz soka čuvarkuće, jer se njima pripisuje djelovanje na imunološki sistem, kao i liječenje kanceroznih oboljenja.

Spoljna upotreba

Od niza ljekovitih dejstava koje čuvarkuća ima, najpoznatije je da je to biljka koja eliminiše višak masnoće iz ušnog kanala. Odatle i drugi naziv ove biljke – uhovnik.
Pored toga, sok iz listića čuvarkuće je veoma dobar prirodni lijek za oboljenja i povrede kože, čireve, posjekotine i opekotine. Takođe, ljekoviti sok ove biljke se dugo godina unazad koristi za uklanjanje kurjih očiju i bradavica, ali i sunčanih pjega.

Upala uha

Prepolovite nekoliko listića čuvarkuće i iscijedite dvije do tri kapljice soka u bolno uho. Ostavite da tečnost djeluje nekoliko minuta, a potom iskrenite glavu dok sok ne iscuri iz ušne šupljine.

Unutrašnja upotreba

Ukoliko se listovi čuvarkuće kombinuju sa medom, tada je ona veoma djelotvorna kod upale usne duplje. Sok ove biljke je i veoma dobar diuretik, a ima i laksativno dejstvo.
Čuvarkuća se upotrebljava i u slučajevima napetosti, nervoze i strahova.

Za jačanje organizma

Listove čuvarkuće sameljite u multipraktiku, a potom ih prespite u plastičnu činiju i pomiješajte ih sa medom. Smjesu dobro sjedinite drvenom ili plastičnom kašikom. Zatim, u veću teglu simpajte smjesu i zatvorite teglu. Da svjetlost ne bi dopirala, cijelu teglu obložite aluminijumskom folijom. Ostavite teglu da ostoji pet dana u frižideru.

Od šestog dana, na prazan stomak uzimajte po dvije plastične kašičice smjese i narednih dvadesetak minuta ne jedite ništa drugo, već popijte malo vode.

Izvor: stvarukusa

8 glavnih zakona ishrane koja sprečava rak debelog creva

Dok su neizbežni faktori rizika starost i genetika, nad drugim faktorima svoga zdravlja – nepravilna ishrana, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost – možete preuzeti kontrolu.

“Procenjeno je da zdrava ishrana sprečava rak debelog creva u 70 do 90 odsto slučajeva”, kaže lekar Kerol Burk, gastroendokrinolog i direktor centra za kolorektalni polip i prevenciju raka u odeljenju za gastroenterologiju i hepatologiju na klinici u Klivlendu (Ohajo). Evo liste namirnica koje bi trebalo da konzumirate, a ukoliko to ne činite – dodajte je svojoj dijeti, kako bi sprečili rak debelog creva.

1. Izbegavajte šnicle i kobasice.

Mesne prerađevine, mesne nareske, velike količine crvenog mesa pripremane u dubokoj masnoći, jednostavno, izbegavajte. U studiji objavljenoj u januaru 2014. godine navodi se da svakih 100 grama crvenog mesa dnevno povećava rizik od karcinoma debelog creva za 14 odsto. “Ograničite se na i manje od pola kilograma crvenog mesa nedeljno, i potpuno izbegavajte mesne prerađevine poput slanine, kobasica i hot dogova”, kaže Lindzi Maloun, specijalista klinike u Klivlendu.

2. Birajte samo zdrave masnoće.

Nisu baš sve masnoće zabranjene – birajte nezasićene, a izbegavajte zasićene masti. Polinezasićene masti vam, takođe, mogu pomoći u regulaciji holesterola u krvi, kao i da poboljšate zdravlje ćelija. Istraživanje objavljeno u decembru 2013. godine pokazalo je da su zasićene masti (obično životinjskog mesa, crvenog mesa, butera) usko povezane sa povećanjem rizika od karcinoma debelog creva, dok omega-3 masti i konzumiranje ribljeg mesa umanjuje taj rizik za 12 odsto.

3. Jedite dosta voća i povrća.

Kako biste sprečili rak debelog creva potrebno je više od jedne jabuke na dan… “Ustanovljeno je da konzumiranjem voća i povrća možemo redukovati rizik od raka debelog creva”, kaže Maloun. Istraživanje objavljeno u januaru 2014. godine je pokazalo da dijeta bogata voćem i povrćem umanjuje rizik od ovog karcinoma za 25 odsto.

Kim: snažan začin antikancerogenog dejstva…

“Hrana koja obiluje bojama je odličan početak. Svaka boja sa sobom nosi određene vitamine, i razne antioksidante koji pomažu u održavanju zdravlja ćelija”, dodala je Maloun.

4. Potrudite se da na tanjiru što češće budu žute i narandžaste namirnice.

Svakodnevna ishrana koja redukuje rizik od karcinoma debelog creva trebalo bi da obiluje, slikovito rečeno, žutim i narandžastim namirnicama. “Studije pokazuju da hrana koja sadrži visok nivo beta-karotena umanjuje rizik oboljevanja od karcinoma”, kaže Erin Palinski-Vejd, portparol američke Akademije za ishranu i dijetetiku. Zato konzumirajte dosta šargarepe, batata (slatkog krompira), bundeve.

5. “Mršavi” proteini su idealan sastojak vaše dijete.

Američko udruženje za istraživanje i borbu protiv karcinoma pokazuje da se 4 odsto svih karcinoma kod muškaraca a 7 odsto kod žena pojavi usled gojaznosti. Zato, na primer, kako bi unosili više potrebnih proteina, nemojte jesti kožicu s piletine, i unesite više oraha, semenki, ili pasulja u svoju dijetu, savetuje Palinski-Vejd.

6. Namirnice bogate vlaknima pospešuju celokupno zdravlje.

Doktor Burk smatra da namirnice bogate vlaknima svakako čine vašu dijetu boljom, iako nisu jedina opcija u borbi protiv karcinoma debelog creva, i dodaje kako su “smeđi pirinač, voće, povrće, orasi, semenke, pasulj, sve je to izuzetno dobro za vaše zdravlje”. Maloun ima svoje favorite: jabuke, kruške, šargarepu, batat, brokoli, ovas, i crni pasulj. “Studije koje se bave ukupnom konzumacijom kalorija po obroku pokazuju kako ljudi koji jedu salatu ili jabuku pre samog obroka imaju tendenciju da pojedu manje tog glavnog jela”, kaže ona, što svakako smanjuje opasnost od gojaznosti uzrokovane prejedanjem.

7. Postavite sebi granicu do koje pijete alkoholna pića.

Po koje alkoholno piće s vremena na vreme nije strašna stvar, ali preterivanje je jedan od faktora rizika za karcinom debelog creva. Studije pokazuju kako bi u proseku muškarci trebalo da se ograniče na dve čaše alkoholnog pića dnevno, a žene na jednu.

8. Pažljivo pripremajte hranu.

Važno je izbegavati metode kuvanja koje povećavaju rizik od oboljevanja od kancera debelog creva. “Pržena, posebno prepržena mesa sadrže kancerogene materije”, kaže Palinski-Vejd, i dodaje da “ukoliko se odlučite za roštilj, izbegavajte parčiće koji su ugljenisani ili garavi, i pokušajte da spremate s folijom kako bi tako nešto svakako izbegli”.

5 zdravih namirnica koje smanjuju rizik od nastanka raka dojke…

“Takođe, ako podgrevate hranu u mikrotalasnoj peći, nemojte to činiti dok su namirnice u plastičnoj posudi, jer ona može osloboditi kancerogene materije, koji bi išli pravo u ono što ćete pojesti. Vodite računa o tome da li je posuda u kojoj podgrevate posuda koja sme da se stavi u mikrotalasnu, pre svega”, dodala je ona.

Koprive za zdravje in pomladno razstrupljanje

Koprive in njihova zdravilnost je znana že večini od nas, so zastonj in rastejo za skoraj vsako hišo, še vedno pa se ob koprivah verjetno najprej spomnimo na to, da pekoče ‘kopanje’ v njih odganja revmo. Celo latinsko poimenovanje, Urtica, pomeni ‘skelenje’.

Počasi končno prihaja sezona kopriv! Najboljše za nabiranje in uživanje so namreč spomladi, ko začenjo po obronkih gozda, ob rekah, na njivah in za hišami odganjati mlade rastlinice. Podobno mlade in dobre so koprive tudi jeseni po dežju, rastejo pa seveda tudi poleti, a so takrat bolj trde in cvetoče (pa tudi veliko več druge izbire nam takrat ponuja rastlinski svet).

V Sloveniji uspevata velika in mala kopriva. Prva je za razliko od slednje trajna rastlina in ima bolj podolgovate liste, medtem ko so listi male koprive bolj okrogle oblike. Mrtve koprive z omenjenima vrstama nimajo nič skupnega in jih z njima druži le ime, ki temelji na podobnih listih.
Podrobnejši pogled v sodobne knjige o zdravilnih zeliščih pokaže, da kopriva odvaja vodo in učinkuje čistilno na sečne poti. Med drugim odpravlja tudi pesek, znižuje krvni sladkor, lajša revmatične in sorodne težave s sklepi, saj zmanjšuje vnetna stanja v telesu. Je tudi ena od najkoristnejših rastlin za pomoč pri težavah s povečano prostato. V sezoni rasti, ki je v primeru kopriv od zgodnje pomladi do poletja in zatem spet jeseni, nabiramo poganjke rastlin, ki jih uporabljamo sveže ali jih posušimo in smo tako s koprivami dobesedno preskrbljeni leto in dan.

Nabiranje kopriv

Pri nabiranju ponavadi iščemo veliko koprivo, s prepoznavanjem pa ponavadi ni težav. Ker je včasih vseeno težko ločiti med njo in njeno sorodnico mrtvo koprivo (ki sicer ni strupena, a tudi tako blagodejna za telo ne), si pomagamo z odtrganim steblom. Medtem ko ima mrtva kopriva okroglo, je steblo velike koprive štirioglato. Še bolje se bomo prepričali, če se bomo koprivi pustili speči. Na spodnjem delu podolgovatih listov jajčaste ali srčaste oblike se nahajajo nežne dlačice, ki se zapičijo v kožo in izločijo blag strup. Ta speče in na koži povzroči rdečico in mehurje, sicer pa je povsem neškodljiv.

Nabiramo jih v velikih količinah, za sušenje, kuhanje, solate in pripravo polivk, ali pa ravno toliko, da jih sproti pojemo na sprehodu v gozdu. Najbolj se obnese tehnika, ki jo na svojih delavnicah uči Dario Cortese: vršiček rastline z dvema ali tremi pari listov previdno odtrgamo in liste pogladimo na spodnji strani v smeri vrha. To naredimo nekajkrat in nato koprivo povaljamo med dlanema. Takšna je pripravljena za romanje v usta ali v solato, med ostalo spomladansko rastje, in prav nič ne peče!

Kopriva v prehrani

Koprivo so v prehrani uporabljali že v starem Egiptu, kjer so jo kultivirali v vrtnino, od njih pa so jo za iste namene prevzeli še Grki in Rimljani. O koristnosti uživanja kopriv pišeta že Horacij in Hipokrat, rimski pisec Plinij starejši pa zapiše, da so mlade koprive spomladi najbolj zdrava hrana za telo in ga pred boleznimi varujejo še celo leto.

V prehrani uporabljamo čimbolj mlade vršičke in liste koprive. Najbolj učinkovite in nedotaknjene so surove – v solatah, namazih in polivkah. Prav tako jih surove dodajamo v smoothieje, kjer njihova zdravilna moč pride še posebej do izraza. Lahko jih tudi sočimo, a za to potrebujemo dober polžast sokovnik, takšen sok pa je zelo močan, zato ga pijemo le v manjših količinah, pomešanega s kakšnim drugim sveže iztisnjenim zelenjavnim sokom.

Če smo jih nabrali večje količine, se jih splača tudi posušiti. Posušene zmeljemo v prah in z njim rudninsko obogatimo najrazličnejše jedi.

Pri kuhanju kopriv moramo biti pozorni predvsem na to, da vode, v kateri so se kuhale, ne odlijemo – s tem bi zavrgli mnogo koristnih rudninskih snovi. Najbolje jih je le na kratko podušiti, nekaj minut v vreli vodi. Možnosti je nešteto, uporaba pa podobna kot pri špinači in blitvi. Dodamo jih kuhanemu krompirju ali drugi zelenjavi, iz njih skuhamo juhe in enolončnice, uporabimo kot prilogo, z njimi napolnimo zavitke, jih vmešamo v zelenjavno rižoto ali pa jih skupaj s pinjolami spremenimo v pesto in prelijemo po testeninah. Odlične so že samo blanširane, prelite z olivnim oljem in potresene s čemažem (ta je še ena od čudovitih rastlin zgodnje pomladi).

Naše babice so zelo cenile tudi koprivni čaj iz posušenih ali svežih kopriv. Priprava je preprosta: »Zavremo liter vode, ga odstavimo in potopimo vanjo šopek mladih kopriv. Pustimo pokrito 10 min in odcedimo.« Tak čaj velja za edinstvenega odganjalca pomladne utrujenosti in nerazpoloženja, poleg tega pa pomaga pri vneti ustni votlini, angini, preveliki količini sladkorja v krvi in aftah.

Zunanja uporaba kopriv

Tudi zunanja uporaba ima številne namene in koristi. Odlične so npr. za nego las, predvsem temnih, ki jim lepo poudarijo barvo. V ta namen jih pripravimo isto kot zgoraj opisan čaj – z njim nato po umivanju glave izperemo lasišče in po tem las ne izpiramo. Takšna uporaba pomaga tudi proti prhljaju in redkih ter oslabelih laseh. Njen poparek je odličen tonik za obraz. Pri zoženih žilah in krčih v različnih delih telesa, ki kažejo na motnje v krvnem obtoku, pomaga koprivna kopel, kopriva pa se uporablja tudi za spiranje hemeroidov. Z zunanjo uporabo pripravka iz kopriv so si blizu tudi rastline v biodinamiki, saj tam kopriva velja za eno od najbolj uporabnih rastlin za gnojenje in zaščito rastlin.

Protirevmatska kopriva

Verjetno je zelo malo ljudi, ki nikoli v življenju niso občutili pekočega dotika koprive. Pri nas uspevata dve vrsti. Obe sta zdravilni oziroma uporabni v kulinariki. Mala kopriva je visoka do 50 centimetrov in je enoletna rastlina, medtem ko velika kopriva zraste do 150 centimetrov in je trajnica. Obe vrsti sta zelo pogosti in ju največkrat najdemo v bližini hiš in hlevov, po grobljah, ob poteh, jarkih in živih mejah. Koprivo poznamo pod različnimi imeni: žagalica, žarna kopriva, žarnica, žgoča kopriva, ožarnica …

Učinkovine koprive: velike količine rudninskih snovi, zlasti železa, pa tudi acetilholin, metanojska (mravljinčna) kislina, histamin, vitamini, klorofil, encimi in snovi, ki znižujejo količino krvnega sladkorja.

Uporaba in zdravilnost: listi se uporabljajo za spodbujanje celotne telesne presnove. Tako so pomembna sestavina mnogih čajnih mešanic za zdravljenje protina in revmatskih obolenj ter žolčnih in jetrnih težav. Koprivni listi so tudi sestavni del v čajih za spomladanske ali jesenske čistilne kure. Tudi sami dajo okusen zdravilen čaj, ki pospešuje izločanje seča, uporaben pa je tudi pri težavah s prostato.

Napotek za pripravo koprivnega čaja: dve zvrhano polni čajni žlički posušenih koprivnih listov prelijemo s 125 mililitri vrele vode, kuhamo še pet minut in nato odcedimo. Mlačen čaj pijemo v manjših požirkih, zjutraj in zvečer po eno skodelico. Kura naj traja štiri do osem tednov. Pri degenerativni bolezni sklepov, revmi, žolčnih in ledvičnih kamnih priporočamo čajno mešanico iz: 20 gramov listov koprive, 20 gramov korenine in zeli regrata, 10 g preslice, 5 g brezovih listov, 5 g šipkovih plodov.

Dve zvrhani čajni žlički mešanice prelijte s 125 mililitri vrele vode, pustite stati 15 minut, nato precedite. Čaj iz koprive pijte tri tedne, in sicer trikrat na dan po eno skodelico.

Uporaba v koprive prehrani: kopriva je dobrodošla tudi v kulinariki. Iz nje lahko pripravimo okusno juho, uporabimo jo kot nadomestek za špinačo in pri pripravi omlet.

Kaj vsebujejo koprive?

Pravijo, da ni rudnine, ki jo potrebuje naše telo, in je ne bi vsebovala tudi kopriva. Izstopa predvsem po vsebnosti kalcija (vsebuje ga do petkrat toliko kot kravje mleko) in magnezija, ki ga skoraj nobena divja, kaj šele gojena rastlina nima toliko kot kopriva. V njej je približno enaka količina železa kot v špinači, ob tem pa še vrsta drugih rudnin, vključno z mikroelementi.

Vsebuje več beta karotena in vitamina C kot večina gojene zelenjave in niti drugih vitaminov ji ne manjka, tako kot ne različnih karotenoidov, flavonoidov, organskih kislin, fitosterolov, lektinov in drugih bioaktivnih snovi, med katerimi ne gre zanemariti vloge klorofila. Ta je namreč protiutež manj želenim snovem v koprivah, namreč nitratom. Kopriva kot velika ljubiteljica z dušikom dobro založenih tal vsrka veliko nitratov in jih pretvarja v aminokisline. To je z beljakovinami ena najbolj založenih vrst zelenjave, saj jih vsebuje do okoli sedem odstotkov. Nitratov je toliko več, kolikor močneje pognojena so tla. Ker pa klorofil v črevesju zavira pretvorbo nitratov v kancerogene nitrozamine, zmanjšuje njihov škodljivi učinek.

Koprive pečejo zaradi histamina, ki ga vsebujejo žgoči laski. Ti izgubijo pekoč učinek, če liste zmanemo z rokavicami ali skuhamo.

Kaj prinašajo telesu koprive?

• boljše počutje
• močnejši imunski sistem
• boljšo in čistejšo kri
• krepkejše in bolj živahno ožilje
• bolj učinkovito presnovo
• bogatejšo črevesno floro
• telo brez odpadnih snovi presnove
• veliko energije in nič utrujenosti (skupaj s sproščujočim sprehodom v naravi – vedno jih je treba na srečo prej pač nabrati! )
• manj odvečne vode, ki se nabira v telesu
• boljše delovanje jeter in žolčnika
• zdrave telesne žleze

Vse preveč razlogov torej, da bi koprive kar tako spregledali!

Koprivni smoothie-ji

Pomladno prebujanje

• sok štirih pomaranč (ali kar cele pomaranče)
• pest mladih listov kopriv
• pest regrata
• voda po potrebi

Zelenko

• 3 jabolka
• pest mladih listov kopriv
• voda po občutku
• žlica ječmenove trave ali alge spirulina v prahu (po želji)

Energik

• 2 banani
• pest mladih listov kopriv
• voda po občutku
• žlica konopljinih proteinov v prahu (po želji)

Juha s koprivami in čičerko

Čičerko skuhamo posebej. V lonec vlijemo skodelico vode in dodamo tri zvrhane skodelice koprivnih vršičkov. Zavremo in ne kuhamo več kot minuto ali dve. Nato posodo odstavimo z ognja in koprive s tekočino vred zmešamo s paličnim mešalcem.
V drugi posodi segrejemo malo oljčnega olja in na njem zarumenimo drobno narezano čebulo. Prilijemo koprivno goščo, dodamo ščep soli, pol žličke naribanega muškatnega oreška in nekaj strtih strokov česna. Po potrebi prilijemo še malo vode, da juha ne bo pregosta. Ugasnemo ogenj in pokrito posodo pustimo okoli pet minut. Po želji lahko v juho vmešamo skodelico kisle smetane. Nato damo juho v skodelice in v vsako dodamo nekaj žlic kuhane čičerike. Potresemo z drobno narezanim peteršiljem, drobnjakom ali čemažem.

Sufle s koprivami

Sestavine za 2 osebi:

• 300 g mlade koprive
• 100 ml delno posnetega mleka
• 20 do 30 g moke
• 25 g naribanega edamca
• 4 beljaki
• poper in sol po okusu

Priprava: mlade koprive skuhamo in v mešalniku zmešamo. Primešamo mleko, moko, sol, poper in sir. Beljake stepemo v trdi sneg, ki ga pazljivo vmešamo v maso. Napolnimo model za narastke in pečemo v pečici pri 180 °C 30 minut ali toliko časa, da narastek zarumeni.
Jed na osebo vsebuje približno: 14 g beljakovin, 11 g ogljikovih hidratov, 4 g maščobe in 135 kilokalorij.

Priprava poparka

Žlico ne predrobno zdrobljenih suhih listov kopriv ali žličko zmletih suhih koprivnih korenin poparimo s skodelico (2 do 2,5 decilitra) vode, pustimo pet do deset minut in precedimo. Pijemo neoslajeno trikrat na dan. Poživljajoče, krepilno in zdravilno moč koprivnega napoja lahko okrepimo z malo medu, vendar šele, ko se poparek nekoliko ohladi.

Koprivna voda za masažo lasišča

Zavremo 200 ml vode ter dodamo 4 do 5 žlic čim drobneje zrezanih ali strtih suhih koprivnih korenik. Na zmernem ognju kuhamo nekaj minut, nato odstavimo z ognja ter pustimo 15 minut. Precedimo, prilijemo 50 ml etanola in shranimo v temnih stekleničkah na hladnem. Pripravek, ki spodbuja rast las, vtremo v lasišče po umivanju las in ga ne spiramo z vodo.

Ne preveč!

Če pojemo preveč jedi s koprivami ali če jih jemo prepogosto, učinkujejo odvajalno. Kopriva je zelo ‘ognjena’ rastlina in ob redni uporabi v večjih količinah, če na primer spomladi pojemo skoraj vsak dan skodelico kuhanih kopriv, povzroča zgago in splošen presežek toplote v telesu. Podobno velja za dolgotrajno uživanje koprivnih poparkov. Zato niti s tako zdravo rastlino, kot je kopriva, ne pretiravamo. Lahko jo sicer uživamo redno, a po malem. Celo tisto, kar je najbolj koristno, lahko v presežkih škodi.

Čokoladno iznenađenje

Kao i svaka čokoladna poslastica i ova se odlikuje malom nutritivnom vrednošću i visokim sadržajem masti. Namenjena je pre svega deci ali povremeno i odrasle zdrave, fizički aktivne osobe mogu da se prepuste njenim čarima.

Vaš vodič kroz alkalne namirnice

Naš organizam probavlja skoro sve što u njega unesemo.

U ostacima hrane nakon probave može se izmjeriti pH vrijednost.

Njome se određuje kemijska reakcija hrane koju smo pojeli i tom metodom možemo vidjeti je li hrana bila kisela ili lužnata.

Kao što sam već spomenula, naša su tijela po prirodi lužnata i ne godi nam previše kisele hrane.

Ph je kratica za potential of hydrogen što će indicirati kiselost ili alkalnost određene namirnice, i to na ljestvici od 0 do 14.

Kada je pH 7, to znači da nije niti alkalno, niti kiselo, odnosno da je vrijednost neutralna.

Sva hrana koja ima pH vrijednost ispod 7 je kisela, dok ona iznad 7 je alkalna.

Stoga je zanimljivo ovo gotovo trik-pitanje.

Je li limun acidan? Nije!

Kao i mnoge vrste voća i povrća, prije negoli smo ga pojeli, bio je kiseo.

Ali nakon probave u tijelu, njegova pH vrijednost je porasla i to zahvaljujući kaliju. (Kalij je visoko alkalan).

I suprotno – većina namirnica životinjskog podrijetla i mliječnih proizvoda će prije nego uđu u organizam biti alkalna, ali nakon probave njihova pH vrijednost opada.

Razlog je visoka proteinska vrijednost tih namirnica – proteini umanjuju vrijednost aminokiselina.

Ono što je zaista od vitalnog značaja za našu alkalnost tijela, odnosno izbalansiran pH, je dovoljan unos vode.

Zapamtite da je unos vode isto tako važan kao i unos hrane.

Naše tijelo čini 70% vode. Krv je 94% voda, što je dovoljan pokazatelj koliko je unos tekućine važan.

Pijte kvalitetnu, čistu vodu, a izbjegavajte unos aromatiziranih voda, koje mogu sadržavati umjetna sladila.

One su loši alkalizatori i pune su opasnosti – pogoršat će zdravi pH tijela, a dokazano su i karcinogene.
Kako sami možete provjeriti je li vam tijelo alkalno ili kiselo?

Uz pomoć pH test trakica za urin ili slinu.

No, najbolje je da se time ne opterećujete previše.

Puno je važnije uvesti izvrsne alkalne namirnice koje će same odraditi važan dio posla u vašem organizmu i piti dovoljno tekućine, uz tjelovježbu, odnosno voditi zdrav stil života.

Naravno, imajte na umu i koliki glikemijski indeks (GI) i glikemijski load (GL – ugljikohidratna, energetska vrijednost  namirnice) ima hrana koju unosite, kako biste izbjegli inzulinske skokove i umor.

Jednostavno je – za vaše optimalno zdravlje dnevno slijedite omjer 60 % alkalnih i 40 % kiselih namirnica.

Koje vam alkalne namirnice mogu poslužiti kao hrana i lijek, doznajte u nastavku teksta.

Vrhunske alkalne (lužnate) namirnice

1. Heljda

Izvrsna zamjena za pšenicu i njene proizvode.

Bogata je biljnim vlaknima, sadrži rutin koji nas energizira, izvrsna je u tretmanu i preventivi bolesti srca i krvnih žila.

Dobra je za sve one koji imaju problema s lakim stvaranjem modrica kao i za žene koje imaju veći broj popucalih kapilara.

Izvrstan je izbor za jutarnji, dnevni kao i večernji obrok.

Heljda je preporučljiva namirnica za osobe oboljele od dijabetesa zbog svog niskog glikemijskog indeksa.

Važna je i za one koji imaju srčanih problema, budući da je bogata magnezijem i kalijem, koji zajedno ne samo da jačaju naše srce nego i kosti.
2. Blitva

Slično špinatu, ova vrsta alkalnog povrća ima gorkast i lagano slankast okus, što smanjuje apetit te pomaže reguliranju zdrave tjelesne težine.

Pokazalo se da tvari iz blitve zaustavljaju rast kancerogenih stanica – flavonoidi u blitvi usporavaju karcinom dojke tako što zaustavljaju reprodukciju DNK u stanici.

Bogata je folatima, ima antikancerogeno djelovanje, dobar je izvor željeza, vitamina C i vitamina K.

Ujedno, bogata je mineralima kalcijem i magnezijem, za koje je poznato da smiruju te je izvrsna u nutritivnoj terapiji hipertenzije.
3. Kupus i kiseli kupus

Razlikujemo zeleni, bijeli i crveni kupus, ali najbolji je zeleni kupus jer sadržava najvišu koncentraciju zdravih nutrijenata.

Ovo su namirnice koje jako često spominjem u mojim knjigama iz serijala Prehrana 21. stoljeća, bez obzira je li riječ o muškom ili ženskom zdravlju.

Svjež i kiseli kupus ima antivirusno, antibakterijsko i antikarcinogeno djelovanje.

Bogat je ne samo vitaminom C, A i E već i esencijalnom mineralima poput kalcija, koji je važan za zdravlje srca, živčanog i koštanog sustava.

Sadrži magnezij koji promovira zdravlje živaca i mišića te kalij koji je važan za zdravi rad bubrega.

Mnogi od nas kada kuhaju ovu vrstu povrća bacit će vodu zbog neugodnog mirisa, koji nastaje zahvaljujući sumporu.

No, drugi puta ne bacajte vodu nakon kuhanja, iskoristite je radije za pripremu umaka ili je popijte. Bogata je sumporom, koji ima revitalizirajuća svojstva te čisti tijelo od toksina.

Bez obzira kako pripremili ovu namirnicu, s njom ne ćete pogriješiti.
4. Grejp

Znate li da se najstarijom “dijetom” smatra poznati redukcijski grejp program iz 1930. godine?

Razlog: enzimi iz grejpa koji sagorijevaju masnoće i ubrzaju ‘uspavani’ metabolizam.

Grejpfruit pomaže eliminaciju toksina iz tijela.

Prema posljednjim istraživanjima, jedan grejpfruit dnevno može biti zaštitnik od moždanog udara.

Do njega može doći ako simptomime metaboličkog sindroma ne zaustavite na vrijeme.
5. Avokado

Bogat je vitaminom E, zdravim esencijalnim masnim kiselinama i linolenskom kiselinom te vitaminima B grupe.

Preporučljiv je u detoksikacijskim programima, osobito ako se odlučite za striktniji jednodnevni dan čišćenja organizma, kada će vas avokado osnažiti i zasititi.

Avokado sadrži obilje luteina, što ga čini idealnom namirnicom za zdravlje očiju, kao i preventivom od makularne degeneracije.

No, iako je superzdrava namirnica, morate voditi računa da prosječni avokado (težak oko 200 gr) sadrži oko 320 kcal, a ukupna mast iznosi 29.47 gr,  što znači da treba pripaziti na njegov umjeren unos!

6. Jabuka i  kruška

Ova dva supervoća su nam svima nadohvat ruke, a njihova zajednička karakteristika je da dubinski čiste tijelo.

Stoga i ne čudi da danas postoje detoksikacijski programi koji ne nude ništa drugo osim jabuka i krušaka.

Pektin – topivo dijetalno vlakno – je još jedna njihova zajednička karakteristika.

Poznat je po tome što smanjuje loš kolesterol, sprječava konstipaciju i proljev.

Kruška pomaže zdravijem radu štitnjače, čiji neispravan rad izaziva mnoge neugodne simptome, između ostalog i debljanje.

Jabuka sadrži kvecertin – jaki antioksidans koji ima protuupalno djelovanje, ali je ponajviše koncentriran odmah ispod kore.

Zato, da biste unijeli ovaj vrijedni nutrient, birajte ekološke jabuke koje ne trebate  guliti!
7. Celer

Ovaj superkorijen ne samo da eliminira toksine, nego i opušta, štiti srce i podiže libido.

Tjera kalorije u “minus” – čim ga pojedete, stvara negativne kalorije, odnosno zahtjeva veću potrošnju kalorija da bi se probavio u tijelu nego što je njegova stvarna kalorijska vrijednost.
8. Brokula

Brokula, kao i ostalo povrće iz iste obitelji kupusnjača – prokulice, cvjetača i kupus, prepuna je zdravih nutrijenata.

Uz bogatstvo vitamina C, sadrži kalcij, folnu kiselinu, beta-karoten te je idealno povrće za naša pluća, bubrege, probavni sustav, osobito debelo crijevo.

Pomaže jetri da što bolje eliminira toksine iz tijela.

Karakterističan okus ovog, kao i ostalog kupusastog povrća, dolazi od sumpornih komponenti, poznatih pod imenom izotiocijanati, koje istraživanja povezuju sa zaštitnom ulogom, čak i kod genetske predispozicije karcinoma pluća.

Za najbolji učinak ovog povrća nastojte ga jesti najmanje 3 puta tjedno.
9. Lan i laneno ulje

Bogati su lignanima, koji sprječavaju karcinom dojke, maternice i prostate te esencijalnim omega-3 masnim kiselinama.

Idealna je za program čišćenja organizma, prirodno sredstvo protiv zatvora, smanjuje kolesterol te regulira šećer u krvi.

Lan je izvrstan odabir za sve koji imaju osjetljiv probavni sustav te za osobe koje boluju od čira na želucu.
10.  Maslinovo ulje i masline

Maslinovo ulje i masline uobičajene su namirnice za naše mediteransko podneblje i pripadaju skupini vrhunskih alkalnih namirnica.

Bogato mononezasićenim masnim kiselinama, maslinovo ulje sadrži i antioksidans vitamin E, koji ne samo da umanjuje rizik od oštećenja i upale stanica, već pomaže i kod valunga kod žena u menopauzi.

Polifenoli iz maslinovog ulja imaju protuupalno djelovanje te umanjuju simptome astme, osteoartritisa kao i reumatoidnog artritisa.

Masline kao i njihovo ulje imaju niz zdravstvenih dobrobiti, no sadrže veće količine vitamina E, luteina i fitosterola.

Njihovim unosom tijelo opskrbljujemo vrijednim vitaminima topivim u mastima.

Maslinovo ulje i masline imaju još jednu bitnu funkciju – pripadaju hrani koja pomlađuje.
11. Quinoa (kvinoja)

Mogli bismo je nazvati superžitaricom, iako i nije prava žitarica, već sjeme lisnate biljke za koju se smatra da je daljnji srodnik špinata.

Bogata je željezom, kalijem, riboflavinom, B6, niacinom, tiaminom, magnezijem, cinkom, manganom i folnom kiselinom. Sadrži visokokvalitetne proteine.

Ova alkalna namirnica ne sadrži gluten te je idealna za sve koji imaju intoleranciju na ovaj protein iz pšenice.
12. Morske alge

Senzacionalne morske alge stanovnici Azije već tisućama godina konzumiraju kao jednu od vrlo važnih namirnica u svakodnevnoj prehrani.

Kod nas se konzumiraju tek odnedavno, zahvaljujući globalnoj popularnosti sushija.

Morske alge su izvrstan izvor minerala i to ponajprije kalcija, željeza, joda ali i drugih nutrijenata kao što su magnezij, kalij i cink.

Jeste li znali da kelp, jedna od morskih algi, sadržava 4 puta više željeza negoli crveno meso, a čak 500 puta više joda od morskih plodova i 10 puta više kalcija od mlijeka?

Upravo ova vrsta alge je značajan dio Bio alkalnog paketa Doctor Nutrition Bar-a.

Što je alkalna prehrana i zašto je vaše tijelo voli?

Koncept nebalansiranog unosa kiselih i alkalnih namirnica u prehrani se po prvi put pojavljuje davne 1933. godine.

Bila je to godina u kojoj je William Howard, tada liječnik u New Yorku, objavio knjigu “A New Health Era”,  a koja izaziva veliku pozornost.

On je već tada, prije pune 82 godine, tvrdio da su sve bolesti uzrokovane autointoksikacijom i to zbog nakupljanja kiselosti u tijelu.

Njegov koncept prehrane, koji preferira unos alkalnih (lužnatih) namirnica, ima temelj i u jednoj od najpopularnijih dijeta danas – Hayevoj dijeti.

Ako već niste upoznati s njom, dovoljno je reći da se ona bazira na pravilnom kombiniranju hrane.

Ne dozvoljava kombinaciju određenih namirnica, primjerice, ugljikohidrata i proteina, u istom obroku.

Većina redukcijskih programa koji imaju brz učinak na gubitak kilograma bazira se baš na ovom konceptu kombiniranja hrane.

Ovakvi redukcijski programi u kratko vrijeme pokažu rezultate i zato su jako popularni.

No koliko je dugoročno praktično jesti na ovakav način i kakav efekt po naše zdravlje može imati takav način prehrane?

Kako prehrana pomaže izbalansirati zdravi pH tijela

Alkalno, odnosno lužnato stanje, naše tijelo zaista voli.

No kako jesti samo alkalnu hranu, a ne unositi kisele namirnice?

Odgovor je da je važan balans unosa alkalne i kisele hrane, ali uvijek moramo voditi računa i o GI (glikemijski indeks) i GL (glikemijski load) hrane koju svakodnevno jedemo, o čemu ćemo više reći neki drugi put.

Kada unesemo kiselu namirnicu, odnosno nakon što takvu namirnicu probavimo, ona će ostaviti kiseli ostatak u tijelu.

Ako naša prehrana preferira prevelik unos kisele hrane, dolazi do pretjeranog nakupljanja kiselih ostataka,  što uzrokuje stanje prevelike kiselosti tijela poznato pod nazivom acidoza.
Kako acidoza šteti tijelu?

Acidoza dugoročno usporava efikasan rad našeg tijela, uzrokujući manjak energije, lošiji zdravstveni profil i naravno, probleme s prekomjernom težinom.

No jednako je važan i gubitak esencijalnih minerala poput kalcija, magnezija i kalija.

Do njega dolazi zato što otpuštanjem ovih minerala tijelo pokušava neutralizirati višak kiselosti, odnosno uspostaviti zdravu pH ravnotežu, koja iznosi oko 7.

Naši unutarnji organi, poput bubrega, pluća i nadbubrežnih žlijezda, igraju važnu ulogu u održavanju zdrave razine pH tijela.

Kako bi oni zdravo funkcionirali, bitno je da preferiramo unos alkalne hrane.

Unoseći alkalne namirnice, mi zapravo oslobađamo tijelo od trošenja energije za eliminaciju viška kiselih ostataka i pomažemo mu da radi ono za što je i stvoreno.

To je balans tjelesne težine, kao i što duže održavanje zdravlja i energije.

Koliko alkalne hrane je idealno unijeti dnevno u organizam

Danas smo preplavljeni raznoraznim programima prehrane te će svaki od njih zagovarati baš određenu vrstu namirnica i njihov određeni unos.

I u alkalnom prehrambenom programu susrećemo se s različitim omjerom unosa lužnate i kisele hrane.

Dio zagovornika će inzistirati na minimalnom unosu kisele i većini alkalne hrane.

Neki će tvrditi da je važan omjer 30% acidne i 70% alkalne hrane.

Osobno, smatram da bi unos trebao biti 60% alkane hrane : 40% acidne hrane,  što i sama prakticiram.

Preferirati unos alkalne hrane ne znači odmah da moramo eliminirati neke vrste namirnica, nego pak da možemo istovremeno unositi i proteine i ugljikohidrate, kao i dobre masti.

Naše tijelo dizajnirano je tako da simultano može probaviti sve tri vrste namirnica.

Za to je zaslužna gušterača koja istovremeno izlučuje tri različite vrste probavnih enzima.

U kombinaciji s najzdravijim acidnim namirnicama, ova vrsta prehrane će omogućiti tijelu da izbaci višak vode, masti i da ga vrati u zdravu ravnotežu.

Koji proizvodi stvaraju kiselost tijela

Kiselu reakciju u tijelu najčešće izazivaju bjelančevine, i to ponajviše one životinjskog podrijetla, te se smatra da za svakih suvišnih 10 g bjelančevina koje unesemo izgubimo 100 mg kalcija uriniranjem.

Istu reakciju izazivaju gazirana pića jer su izrazito bogata fosforom, mineralom koji izaziva gubitak kalcija kada se uzima u većim količinama.

Ne prekoračite više od tri kave na dan, jer kava izaziva kiselost u tijelu. Neke statistike govore da bi često pijenje kave, više od tri na dan, moglo povećati pojavu osteoporoze čak 82 posto.

Rafinirane namirnice kao što su bijeli kruh, kolači i lisnata tijesta izazivaju kiselost u tijelu te potiču izlučivanje kalcija iz kostiju.

Oprez i s tamnim čajevima.

Unos masne hrane smanjite na minimum.

Pušenje i pijenje kave dvije su “prijateljski” povezane navike koje zajednički stvaraju kiselost tijela.

Kiselost potiču i umjetna sladila koja se danas dodaju hrani i raznim napitcima kao “mamac” proizvodjača da bi nam održali osjet slatkoće.

Neki znastvenici idu tako daleko da tvrde da kiselo okruženje, uz druge bolesti,  uzrokuje razne vrste karcinoma.

Meso, mesni proizvodi, prevelik unos mlijeka i mliječnih proizvoda stvaraju kiselost u tijelu, a njihov prevelik unos je rizični faktor kod raznih vrsta raka.

Zato kod dijagnoze karcinoma (osobito debelog crijeva) nutritivni tretman uključuje minimalan unos ili potpuno ukidanje unosa ovakve hrane,  pogotovo ako dodatno sadrže antibiotike i hormone rasta.

Možemo li liječiti bolesti alkalnom prehranom

Suvremena medicina upozorava na stanje poznato kao kronična metabolička acidoza, kojemu je uzrok visoko kisela prehrana.

Simptomi kronične metaboličke acidoze niskoga stupnja su prerano starenje, gubitak mišićne i koštane mase te pojava bubrežnih kamenaca uzrokovana otpuštanjem alkalnog minerala kalcija.

PRAL koncept (Potential renal acid load) – prema desetogodišnjem njemačkom istraživanju Ute Alexy et al (2008) je pokazao da prehrana direktno utječe na kiselost tijela kod djece i odraslih.

PRAL koncept je fiziološki bazirana kalkulacija koja uzima u obzir različite brzine probavne apsorpcije različitih minerala i proteina.

Ovaj koncept se stoga namjerava implementirati i u ambulante te mjeriti kiselost urina kako kod odraslih tako i mlađih osoba!

Ono što je znanstveno potvrđeno do danas je da je unos alkalnih namirnica – više voća i povrća, a manje proizvoda životinjskog podrijetla i mesa  – direktno povezan s alkalnim razinama urina.

Alkalna prehrana stoga može pomoći kod različitih akutnih bolesti i stanja kao što su:

• osteoporoza i osteoartritis
• dijabetes
• karcinom (dojke, prostate, debelog crijeva)
• bubrežni i žučni kamenci
• probavne i želučane tegobe
• arterioskleroza i visoki kolesterol
• depresija i nesanica
• giht

Počnite stoga već danas hraniti se zdravije, uz pomoć kvalitetnih namirnica koje su vam nadohvat ruke i koje će vam pomoći u prevenciji i liječenju brojnih bolesti današnjice.

Nastavite čitati: Lista alkalnih namirnica

Ne postoji nepobedivi rak: 10 supernamirnica koje uništavaju ćelije raka

Mnogi specifični proteini i enzimi u našem organizmu se mogu aktivirati kako bi uništavali ćelije raka. Ne postoji ćelija raka koju ljudski imuni sistem ne može pobediti.

Razlika između oblika raka koji se šire i koji se ne šire ima veze sa time šta unosimo u naš organizam kako bismo sprečili njihov rast.

Proteini mogu postati neefektivni ukoliko ćelije nekontrolisano narastu usled oštećenja ili mutacije DNK ili ukoliko toksini iz hrane i hemijskog zagađenja zasite prirodni imuni sistem.

Danas ćemo vam predstaviti 10 funkcionalnih hrana koje suzbijaju razvoj tumora u ljudskom organizmu.

Naučnici su otkrili da zdrave ćelije oštećene hemoterapijom luče više proteina koji povećava šanse ćelije da preživi.

Dokazano je da hemoterapija omogućava ćelijama raka da reaguju sa okolnim ćelijama tumora, uzrokujući njihov rast, povećavajuću invazivnost i otpornost.

Naučnici su identifikovali molekul poznat kao TIC10, koji aktivira protein koji pomaže u borbi protiv ove opake bolesti.

Protein poznat kao TRAIL (TNF-srodni apoptoza-indukujući ligand) suzbija razvoj tumora, a može da prođe kroz krvno-moždanu barijeru koja odvaja glavni cirkulatorni sistem od mozga.

Sistemi organizma prepoznaju strana tela i otrove poput onih koji nastaju hemoterapijom a koji nisu dobri po mozak. Mnogi lekovi za rak ne mogu da prođu krvno-moždanu barijeru. Međutim, TRAIL može da prođe zbog pozitivnih efekata na imuni sistem.

Još jedna pozitivna strana je da TIC10, pored toga što aktivira TRAIL gen u ćelijama raka, on to čini i u zdravim ćelijama. To se naziva „efekat prolaznika“, a na taj način i ćelije pored ćelija raka bivaju uništene.

Okolne zdrave ćelije takođe dobijaju podsticaj da povećaju broj TRAIL receptora na površini ćelija.

10 funkcionalnih hrana koje inhibiraju tumore:

1. Kurkuma

Kurkumin, verovatno jedan od najmoćnijih antioksidanata iz kurkume ima brojne pogodnosti po zdravlje. Nedavna studija u Minhenu je pokazala da on takođe sprečava nastanak metastaze.

Kukrumin ispoljava antizapaljenske i antioksidativne efekte inhibirajući TNF-alfa (tumor- nekroza faktor), suzbijajući oksidativni stres.

Dr Džejms A. Djuk je najbolje sumirao brojne studije sa kurkumom, pokazavši da je kurkuma bolja nego mnogi konvencionalni lekovi protiv hroničnih bolesti i da ne izaziva nikakve sporedne efekte.

1. Morsko povrće

Nori, hidžiki, vakame, arame, kombu i morksa trava su samo neke od vrsta morskog povrća koje deluje na rak. Oni predstavljaju bogat izvor minerala, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa i joda.

Pošto su hronično zapaljenje i hronični oksidativni stres faktori rizika za razvoj raka, normalno je da su naučnici zainteresovani za morsko povrće i hranu koja se bori protiv raka.

Morsko povrće je dobro istraženo i poznato je da sadrži razna antizapaljenska i antioksidantna jedinjenja, a njihova nutritivna kombinacija smanjuje rizik obolevanja od raka.

Ono je posebno dobro protiv raka dojke.

1. Grožđe i resveratrol

Resveratrol je fenolno jedinjenje koje doprinosi antioksidantnom potencijalu crnog grožđa. On ne samo da je antioksidant i antimutagen, već i smanjuje oksidativni stres.

Resveratrol inhibira proizvodnju azotnih oksida i TNF-alfa koji nastaju zahvaljujući Kupferovim ćelijama. Kupferove ćelije su makrofagi koji se nalaze u jetri.

Preterana koncentracija azotnih oksida i TNF-alfa usled hronične infekcije dovode do oštećenja jetre.

Najvažnija osobina resveratrola je inhibicija ciklooksigenaze-2 (CoX-2). CoX-2 je povezan sa rakom i abnormalnim rastom u intestinalnom traktu. Prirodni CoX-2 inhibitori kao što je resveratrol, dokazano smanjuju nastanak raka i sprečavaju prekancerogeni rast.

Dok se farmaceutske kompanije trkaju ne bi li pronašle inhibitor CoX-2, prirodni sastojak im se nalazi pod nosom u crnom grožđu.

1. Hlorela i spirulina

Naučnici iz Južne Koreje su nedavno otkrili da karotenoidi iz hlorele mogu efektivno da spreče rak kod ljudi. Oni su u C. ellipsoidea otkrili primarni karotenoid violaksantin, a u C. vulgaris lutein.

Oni su ispitivali delovanje polupročišćenih ekstrakata karotenoida na rak kod ljudi i otkrili da oni inhibiraju rast ćelija raka.

Hlorofil neutrališe okolinske toksine i zagađivače. On pomaže krvi u prenosu kiseonika do ćelija i tkiva.

Rak ne može da preživi u ćelijama koje su u potpunosti oksigenovane. Hlorofil igra važnu ulogu u sposobnosti hlorele da detoksifikuje teške metale i predstavlja prirodni lek. Postoje dokazi da hlorofil smanjuje sposobnost karcinogena da se vežu za DNK u većim organima.

Njegova antimutagena svojstva ga čine odličnim protiv toksina.

Spirulina ne može da uklanja teške metale kao hlorela, pošto nema ćelijsku membranu, ali i ona značajno poboljšava imunitet.

Spirulina je bogata vitaminima B, E i K, ali i beta karotenom, gvožđem, magnezijumom i esencijalnim masnim kiselinama.

Ona sadrži aminokiseline koje promovišu mentalnu funkciju, vitalnost i energiju, ali i stabilizuju šećer u krvi. Prema studiji sprovedenoj u Kini, spirulina u kombinaciji sa selenom inhibira rast ćelija raka dojke.

1. Zeleni čaj

Zeleni čaj zdravstvene pogodnosti duguje flavonoidima koji se zovu katehini. Od njih je naročito važan epigalokatehin-3-O-galat (EGCG).

Na primer, južnokorejski istraživači su otkrili da EGCG blokira TNF prirodnim putem tako što vezuje ćelije glatkog mišićnog tkiva.

U studiji iz 2009. godine, navedeno je da EGCG blokira TNF tako što suzbija fraktalin, inflamatorni agens vezan za razvoj ateroskleroze.

1. Krstonosno povrće

Krstonosno povrće sadrži vitamine, minerale, razne nutrijente, ali i hemikalije poznate kao glukozinolate. Ove hemikalije se razlažu na nekoliko biološki aktivnih jedinjenja koja poseduju antikancerogeno dejstvo.

Arugula, brokoli, kupus, karfiol, kelj, repa i raštika su neka od brojnog povrća bogatog nutrijentima, karotenoidima, vitaminima C, E i K, ali i folatima i mineralima.

Biološki aktivna jedinjenja poput indola, nitrila, tiocijanata i izotiocijanata u ovom povrću sprečavaju rak zaštitom ćelija od oštećenja DNK, inaktivacijom karcinogena, indukcijom ćelijske smrti karcinogena i inhibicijom formiranja tumora u krvnim sudovima (angiogeneza) i migracije tumorskih ćelija (ključno za metastazu).

1. Paradajz

Redovna konzumacija paradajza i proizvoda od paradajza je povezana sa smanjenim rizikom od nekih oblika raka, ali i u manjoj meri sa srčanim bolestima. Među glavnim komponentama koje pozitivno utiču su karotenoidi, a naročito likopen.

Dokazano je da redovnom konzumacijom manjih količina soka od paradajza dolazi do smanjenog stvaranja TNF-alfa više od 30 %.

1. Medicinske pečurke

Pečurke se koriste već 5.000 godina u nutritivne i medicinske svrhe. Antivirusni i antikancerogeni efekti su dokazani u više od 50 vrsta pečuraka.

Šest komponenti pečuraka je naročito značajno kada je u pitanju sprečavanje raka kod ljudi: lentinanska komponenta kod šitake pečuraka, šizofilan, aktivna heksoza (AHCC), maitake D-frakcija i dve komponente pečurke Coriolus versicolor.

Coriolus versicolor je ekstremno rasprostranjena pečurka.

Versicolor znači „više boja“, a ova pečurka se zaista javlja u raznim bojama. Ona je prepoznata kao medicinska pečurka u kineskoj medicini po imenu jun ži.

Polisaharid-K (PSK) je polisaharid koji je vezan za protein, a koji se izoluje iz Trametes versicolor. On se koristi kao agens za poboljšanje imuniteta prilikom lečenja raka u nekim evropskim državama, ali i u Kini i Japanu.

Testovi su pokazali da PSK ima antikancerogenu aktivnost i da sprečava nastanak ćelija raka.

1. Beli luk

Kineska medicina je koristila beli luk još 2000. godine pre nove ere. Autori navode da je za preventivne moći belog luka odgovorno jedinjenje po imenu dialil-sulfid.

Naučnici su otkrili da dialil-sulfid uništava ćelije u procesu stvaranja slobodnih radikala.

Alicin, koji daje belom luku aromu i ukus, u stvari je najmoćniji antioksidant na svetu. Alicin mora da se razgradi kako bi postao moćan antioksidant.

Prilikom obrade belog luka se uništava veći deo alicina. Zato je najbolje unositi isključivo sveži beli luk.

1. Konoplja

Ulje konoplje promoviše potpuno isceljivanje tela i podiže nivoe melatonina na hiljadu puta veće od normalnih.

Melatonin dokazano zaustavlja ili usporava rast nekoliko vrsta ćelija raka, pa čak i leči rak.

Dokazano je da melatonin pruža jaku zaštitu protiv reproduktivnih oblika raka.

Ćelije širom organizma, pa čak i ćelije raka, imaju receptore za melatonin. Kada se melatonin stvara preko noći, razmnožavanje ćelija se usporava. Kada se ovaj hormon zakači na ćeliju raka dojke, on sprečava delovanje estrogena na podsticanje rasta ćelije.

Ulje od konoplje je jedno od najbogatijih izvora esencijalnih aminokiselina i masnih kiselina i dobar je izvor omega masnih kiselina.

Sve navedene supstance su trenutno glavna tema prehrambene industrije, koja traži odgovarajuće sastojke koje može da ponudi kao „funkcionalnu hranu“.

Webtribune.rs

Top 10 Vitamin B12 Foods