Pogačice sa švapskim sirom

Sastojci

250 g

brašna

250 g

švapskog sira

250 g

margarina

1 kašičica

soli

Ekstra voćna torta

Banane rastu u trposkim predelima. Beru se zelene i tokom skladištenja i transporta se čuvaju u uslovima koji sprečavaju brzo zrenje. Nedovoljno zrele, zelene banane sadrže više skroba i manje su slatke. Procesom zrenja skrob se konvertuje u dekstrin i glukozu, te su zrele banane slađe.

Sastojci

200 g

piškota

Krem

400 g

tropskog voća iz konzerve

2

banane

2

kivija

2

jabuke

200 ml

soka od jabuke

4

kesice želatina

500 ml

slatke pavlake

Smanjite rizik od raka dojke jednom jedinom vežbom + Energetska vežba za dobre odnose sa svima + Kako da dišemo – TRIJE PRISPEVKI

Dva važna podatka do kojih je došao istraživački tim dr Anje Furnije, iz Centra za epidemiološka istraživanja i javno zdravlje na Institutu “Gistav Rusi” u Francuskoj, potvrđuju izuzetnu važnost fizičkog vežbanja za žene.

Prvo, čak i najjednostavnija vežba kakva je šetnja i to u sasvim prihvatljivom obimu – pola sata dnevno – drastično smanjuje rizik od raka dojke. Drugo, ovakva aktivnost ima blagotvorno dejstvo pod uslovom da se praktikuje redovno, jer čim se sa vežbom prekine, rizik od karcinoma se povećava.

Istraživanjem je obuhvaćeno oko 60 hiljada žena čije je zdravlje kontrolisano punih osam godina. Pregledane su svake druge godine i utvrđeno je da su one žene koje su šetale bar pola sata dnevno smanjile rizik od oboljevanja od raka dojke za 10 odsto. S prekidom šetnji, rizik se povećavao za 16 odsto. Važno je napomenuti da su istraživanjem obuhvaćene one žene koje su ušle u period menopauze, što znači da bi valjalo naviknuti na ove šetnje ranije u životu.

Energetska vežba za dobre odnose sa svima

Svaki eneregetski centar je važan i slobodan protok energije kroz svaku čakru obezbeđuje zapravo uslov za dobru inter-komunikaciju tj. nesputan protok životne sile sroz sve centre i njeno sazrevanje…

Kada dođe do protoka previše ili premalo enegije kroz neki od energetskih centara ili kada dođe do blokade, i svi ostali centri će osetiti posledice što znaci da će celo naše biće i fizički i na emotivnom i psihološkom planu oskudevati.

Energetske vežbe za buđenje planetarne energije…

Marsov energetski centar (prva čakra/Muladhara) je temelj svih ostalih energetskih centara i predstavlja naš animalni nivo postojanja i našu povezanost sa najstarijim delovima mozga i instinktima. Nasuprot Marsu ili bolje reći komplementaran Marsu stoji Mesec, tj. četvrti energetski centar – srčana čakra koja je veza između donjih i gornjih čakri. Kroz ovaj energetski centar volimo bezuslovnom ljubavlju. Povezivanje i dobar odnos između ova dva energetska centra predstavlja i naša životna nastojanja da pomirimo i integrišemo suprotnosti i njihove snage stopimo u celinu.

Zašto je važna balansirana muladhara…

Energetska vežba za dobre odnose (Mesec-Mars) Energetske vežbe za povezivanje prve čakre i Marsa (snaga, agresija) sa četvrtom čakrom i Mesecom (nežnost, poverenje, osetljivost) omogućava nam da povežemo svoj snažni i borbeni deo sa svojim nežnim i osetljivim delom. Ova vežba nam omogucava da ne reagujemo u situacijama kada imamo izazovno emotivno okruženje, i da umesto da se osetimo emotivno povređeni ili ljuti budemo nežni i snažni u isto vreme. To nam omogucava stvaranje dobrih odnosa sa svima.

Stojeći, nežno širimo ruke iz predela četvrte čakre u stranu, dok podižemo jednu nogu i zadržavamo je u vazduhu, a zatim pri izdisaju šaljemo ovu energiju dole i spuštamo nogu na petu (nežno i snažno). Ovaj proces ponavljamo i sa drugom nogom.

Čakra anahata je životni centar ljubavi…

Prema energetskoj astrologiji naši energetski centri ili čakre su u interakciji sa sedam glavnih planeta. Čakre predstavljaju fiziološke kapije kroz koje se mentalna, emotivna i energetska realnost pretvara u fizičku a planete su njihovi kosmicki odrazi u ogledalu.

Povezanost čakri i planeta omogućava nam da preko natalne karte i skeniranja čakri dođemo do suštinskih emotivnih, mentalnih i energetskih pokretača naše ličnosti, a energetske vežbe su jedan od načina da se poprave ili unaprede kvaliteti svake čakre.

Energetske vežbe za buđenje solarnog pleksusa…

Postizanje energetskog balansa predstavlja jedan od najtežih zadataka svake osobe ali samo ravnotežena energija nas može opskrbiti neophodnim alatima za ostaverenje sopstvenih potencijala.

Dan postaje nesnosan. Umorni ste, ili zabrinuti, ili puni neke sumnje… Osećate se kao da ste izgubljeni, treba vam neko jasno usmerenje.

Udahnite.

Ovaj jednostavan lek za sve naše dnevne muke nudi nam omiljeni zen bloger Leo Babauta. Mada njegov blog oduvek nosi moto „dišite”, ni 5. septembra 2014. godine nije propustio da nas u novom tekstu podseti na ovu moćnu tehniku opuštanja.

Ako vam je potreban munjeviti lek, koji će u trenutku izbrisati sve vaše strahove, brige, oblake s neba, on je tu. Vaš dah!

To ne znači da treba da usporite disanje, niti da ono postane dublje – sve što treba da promenite jeste da sada na dah obratite pažnju.

Um luta, to je sasvim u redu. Ali vi nežno skrenite sebi pažnju na dah, pratite misli kako dolaze i odlaze i opet se vratite na dah.

Nežna je to stvar, vaš dah. Ispunjava vas, pa odlazi nežno, tako da vi to uglavnom i ne primećujete i nemate baš ni o čemu da brinete kad je on u pitanju.

Um luta, to je, verujte, sasvim u redu. Vi ipak obratite pažnju na svoj dah, na grudni koš koji se diže i spušta, na ramena koja se lako pokreću, na leđa koja su se malo pogrbila, na zadnjicu koja je malo utrnula.

I tada ćete biti u samom trenutku sadašnjosti, i shvatićete da je sve u redu.

LINK ZA VADBO JOGE

http://www.lovesensa.rs/joga-izazov/

Pravila života u prirodnoj ravnoteži

Prvi korak vraćanja ritmu prirode jeste stvaranje rutine i discipline. Upravo je redovnost jedan od najboljih alata za sticanje dobrih navika…

Organizacija, Pravila ili, bolje rečeno, saveti za život u skladu s dnevnim ritmovima (dinacharya) i ritmovima godišnjih doba (ritucharya) mogu brzo da nas izvedu na put željenog uravnoteženog, zdravog i sretnog života. Prvi korak u vraćanju ritmu prirode jeste stvaranje rutine i discipline. Upravo je redovnost, prema ajurvedi, jedan od najboljih alata za sticanje dobrih navika. Ajurvedska dinacharya (dnevna rutina) idealan je raspored koji uzima u obzir prirodni ciklus. Neophodan je za postizanje konkretnih promena u telu i umu, a time i ravnoteže. Krajnji ishod su zdravlje, sreća, amopouzdanje i smirenost. Uvek imajte na umu kako ajurveda poštuje činjenicu da smo svi različiti. Ne prisiljavajte sebe na raspored i obaveze koje vam ne odgovaraju. Neka promene budu postepene jer su tako prirodnije i veća je verovatnoća da ćete ih se pridržavati.

Prema ajurvedi, ceo svemir (a time i naše telo) sagrađen je od pet elemenata – vatre, vazduha, etera, zemlje i vode. Njihovom kombinacijom u prirodi i našem telu stvaraju se doše (konstitucije) – vata, pitta i kapha – svojevrsne energije koje vladaju životom u svemiru. Vata je brza, stimulišuća i stvarajuća; pitta zagrejavajuća, umerena i probavljujuća, a kapha hladna, vlažna i usporena.

Doše su blisko povezane s dnevnim ciklusom. Svaka je najaktivnija u određeno doba dana ili noći, a energija povezana s tom došom utiče i na nas – naše raspoloženje, nivo motivacije, kreativnost i probavu. Dnevnom rutinom možemo uspostaviti ravnotežu među došama te tako biti zdravi i srećni. Svakog dana događaju se dve faze promena – od izlaska (okvirno 6 sati) do zalaska sunca (okvirno 18 sati) te od zalaska do izlaska sunca. Svaka faza sadrži tri četvoročasovna razdoblja kojima dominiraju vata, pitta i kapha energije, baš kao i u našem telu. Naglasak je na jutarnjim satima, jer se tada stvara atmosfera celog dana.

Spoznajte svoje istinsko ja pomoću metode “rad”

Kada postanemo svesni da sami sebi nanosimo bol, nije više potrebno raditi ništa. Svesnost o uzroku je ujedno i lek za našu patnju.

Metoda nazvana jednostavno The Work (Rad) autorke Bajron Kejti usmerena je na osvešćivanje sopstvenih misli i uverenja. Čim osetimo stres, nezadovoljstvo, bol ili sputanost, kaže Kejti, treba proveriti svoja verovanja i uverenja koja su najčešće nesvesna. Uzrok patnje leži u tome što slepo verujemo mislima (verovanjima i uverenjima) i slepo ih sledimo. Tako ih nesvesno uzdižemo do nivoa istine.

Poruka Rada jeste da svaku misao, tj. njenu istinitost, treba preispitati. Čim osvestimo kako sami sebi nanosimo bol, kako misli i patnja idu ruku pod ruku, i u nama se međusobno podstiču – nije više potrebno raditi ništa. Svesnost o uzroku problema je ujedno i lek za problem ili, kako Kejti kaže: “Ne moram napustiti opterećujuća uverenja, ona napuštaju mene.” Ako želite da razmišljanje prestane, da se misao zaustavi? Zapišite je i ona će se zaustaviti, tvrdi autorka ove metode.

Nažalost, ni “glava” ni razmišljanje ne pomažu nam mnogo u traženju istine, barem ne na početku rada sa Radom. Naše misli proizvode imaginarnu stvarnost, same od sebe ne mogu dopreti do istine. U prirodi ljudskog uma jeste da stvara priče i onda ih potkrepljuje argumentima koji nisu nužno i istiniti. Naoko imamo valjane dokaze za nešto, ali smo zapravo sve dalje od istine. Da bismo krenuli putem istine, priče moraju izaći iz glave i biti stavljene na papir da bi mogla da se preispita njihova istinitost. Upravo zato na papiru treba opisati problem u što kraćim rečenicama, ući u srž problema.

Kako da uradite vežbu “rad”

Čim su misao ili uverenje jasno formulisani, možemo početi sa preispitivanjem. Ono se sastoji od četiri grupe pitanja.

Da li je to istina? Da li ovo uverenje odgovara mojoj dubokoj istini? Da li je možda važno samo to da budem u pravu (ili mi je važnije da budem srećna)?

Da li mogu biti apsolutno sigurna da je to istina? Odgovor na to pitanje treba zaista osetiti duboko u sebi. Ako smo na prvo pitanje odgovorili sa “da”, potrebno je dublje se pozabaviti time i još jednom proveriti odgovara li vaša istina stvarnosti. Često bismo hteli da je nešto onakvo kakvim ga mi doživljavamo, ali stvarnost se ne prilagođava našim zahtevima. “Glava postavlja pitanja, srce odgovara”, kaže Kejti.

Kako se osećam i kako reagujem kad verujem u istinitost izjave? Ovde je potrebno zastati, oslušnuti i osetiti. Gde u telu osećam odjek? Kako doživljavam sebe? Kako se osećam? Kako se odnosim prema sebi? Kako se odnosim prema drugima? Da li se odnosim potcenjivački i osuđivački? Da li se osećam kao bespomoćna žrtva? Da li mi je taj osećaj poznat iz svakodnevnog života? Da li me tera prema frižideru, flaši, cigareti ili drugoj vrsti kompenzacije?

Ko bih bila bez te misli? Kada mi ta misao ne bi bila dostupna, da to nisam nikad čula ili naučila, kako bih se onda osećala u istoj situaciji? Kada ljudi odgovaraju iz dubine duše, često kažu: “Mnogo lakše”, “Slobodno”, “Srećno”…, ali naći odgovor na to pitanje na početku korišćenja Rada je veoma teško. Suviše čvrsto smo vezani za naša duboka uverenja pa nam je teško da zamislimo kakav bi nam život bio bez njih. Ali moguće je doživeti veliku promenu, čak i spoznaju svog istinskog ja, doživeti ljubav, slobodu i sreću kao svoja prirodna stanja.

Mekike

Iako se prženje hrane u dubokom ulju, na visokim temperaturama smatra nepoželjnim načinom kulinarske obrade namirnica, nezamislivo je mekike pripremiti na neki drugi način. Poželjno je samo da ih nakon pečenja u dubokom ulju ocedite od masnoće koju su upile na papirnim ubruslima i onda konzumirate i uživate u njima.

Priprema

Sipati toplu vodu u činiju, dodati izmrvljen svež kvasac i šećer i ostaviti da kvasac nabubri. Zatim sipati brašno i so i umesiti glatko testo. Ne treba preterivati sa brašnom, da mekike ne bi bile tvrde. Ostaviti testo da se udvostruči oko sat vremena, a zatim ga staviti na radnu površinu posutu brašnom. Razvući testo na deblji list, iseći pravougonike, a svaki pravougaonik preseći po sredini. Staviti mekike u vrelo ulje da se peku i kad porumene sa obe strane, izvaditi ih na papirni ubrus da se ocede i upiju višak masnoće. Mekike poslužiti odmah, dok su još vruće.

Postaje ozbiljno: Ovo su 5 simptoma koji ukazuju da je vreme za psihijatra

Najnormalnija stvar je da smo svi s vremena na vreme loše raspoloženi, ali kad vas uhvati neopisiva tuga ili osećaj bespomoćnosti koji vas ometa u obavljanju uobičajenih rutinskih obaveza, vreme je da obratite pažnju, jer je to zaštitni znak kliničke depresije, od koje pati sedam odsto odrasle populacije.

Čak i uz ove znake, teško je odrediti da li osoba zaista boluje od navedene bolesti, jer gotovo sve simptome depresije svi mi iskusimo, pojedinačno, u nekom razdoblju života.

Ako ste se s navedenim simptomima borili svakodnevno tokom dve nedelje i oni su uticali na vaše uobičajeno funkcionisanje (npr. ne možete normalno da obavljate svoj posao, ulogu roditelja ili se družite s prijateljima), vreme je da posetite lekara…

Jedete više (ili manje) nego inače

Zbog depresije se može desiti da se osećate ‘isceđeno’, a to se, između ostalog, može manifestovati nedostatkom apetita. Ako se vaš mozak usmeri ka negativnim mislima, može se desiti da zaboravite da jedete ili izgubite zanimanje za kuvanje.

S druge strane, ponekad bolest može da stvori i suprotni efekat, otvarajući vam apetit i terajući vas da se prejedate. Mešavina osećaja koja obično prati depresiju – tuga, pesimizam u pogledu budućnosti i nisko samopouzdanje, mogu vas navesti da svoja osećanja ublažite pomoću hrane.

Spavate previše ili premalo

Neki ljudi koji boluju od depresije konstantno imaju potrebu za spavanjem, stalno su umorni i iscrpljeni i pate od nedostatka energije. Ali više spavanja ljudima koji pate od depresije predstavlja i beg od tuge, to im je utočište.

Druge osobe s istom bolešću osećaće se nemirno ili će se mučiti s isprekidanim snom ili nesanicom. Previše će ih zaokupljati opsesivne misli i razmišljanje, pa neće moći da se opuste i bezbrižno zaspu. Uz to, ne samo da promene u spavanju ukazuju na bolest, već one mogu i da pogoršaju čovekovo stanje, jer kad ne spavate dovoljno, vaš unutrašnji sat više nije sinhronizovan, pa ste još umorniji i dekoncentrisaniji i imate još manje snage da se nosite s nevoljama.

Sitnice vas izbacuju iz takta

To je trag koji izuzetno malo ljudi može da prepozna, ali depresija može da se pojavi i kao oblik povećane nervoze. Možete da budete mrzovoljni i džangrizavi, i može se desiti da planete zbog sitnica koje inače ne biste ni primetili. To se delimično dešava zato što depresija pogoršava normalne hormonalne promene raspoloženja, ali krivci su i teška osećanja s kojima se osoba bori.

Kada ljudi osećaju fizički bol, često lako mogu da se naljute, a isto je i s psihološkim bolom – ne osećate se dobro ili kao da ste u svom telu, a to utiče na vaše strpljenje i zbog toga se osećate kao da ste stalno na ivici.

Ne možete da se koncentrišete i fokusirate

Zaboravljate kad su vam rokovi na poslu ili da treba da pokupite decu iz vrtića? Osećate se kao da vaš mozak nalikuje mutnoj fotografiji i to što ste većinu vremena lagano obamrli utiče na vaše donošenje odluka? To znači da vaš mozak proživljava depresiju.

Kad ste zaokupljeni tužnim mislima i osećanjem ništavnosti, to može da utiče na vaš posao, pamćenje i odluke. Zauzvrat, takvo neusredsređeno razmišljanje može da vas navede na donošenje loših odluka i nezdravo, riskantno ponašanje.

Ne uživate u stvarima kojima ste se nekada radovali

Nekada ste redovno posle posla petkom odlazili na piće s najdražim kolegama, ali poslednjih par nedelja izbegavate taj običaj. Ili ste se uvek radovali večernjem trčanju, a ovih dana se radije bacate u krevet. Prestanak upražnjavanja stvari koje su vas nekada činile srećnim jedan je od prvih znakova depresije.

Osoba koja je jednostavno tužna može da preskoči nekoliko stvari, ali brzo će se vratiti na staro. Međutim, depresija vas čini ravnodušnim prema aktivnostima i hobijima koji su vas nekada činili srećnim, pa ćete sve više početi da se izolujete od sveta.

Nažalost, tako se stvara začarani krug, jer vas depresija lišava mogućnosti da uživate u zadovoljstvu koje stičete novim iskustvima, tako da prestajete da činite stvari koje mogu da vas oraspolože.

(magazin.hr)

Besplatni izvori toplote: kako da sami napravite solarni kolektor

U sunčanim krajevima moguće je, zahvaljujući solarnom kolektoru, uštedeti do 80 odsto energije za toplu vodu, ponekad i više, dok je u manje sunčanim ušteda od 50 do 60 odsto…

Upotreba tehnologija solarnih kolektora postala je uobičajena u zemljama EU i drugim zemljama koje obiluju sunčanim danima tokom godine. Međutim, potencijal ove tehnologije je još uvek daleko veći od iskorištenog.

U sunčanim krajevima moguće je uštedeti do 80 odsto energije za toplu vodu, ponekad i više, dok je u manje sunčanim ušteda od 50 do 60 odsto. Solarni sistem za zagrevanje vode sastoji se od solarnog kolektora (ili više njih), rezervoara toplote (toplotno izolovani bojler s izmenjivačima toplote) i ostale opreme (pumpe, termostat, cevi…). Solarni kolektor je vrlo jednostavan uređaj, izolovana kutija s jednom providnom stranom ispod koje se nalazi rešetka cevi kroz koje prolazi voda. Na cevi su spojeni limovi, odnosno krilca koja povezuju čitavu površinu unutrašnjosti kolektora.

Cevi su najčešće od bakra, jer je s tim materijalom lako raditi, a ima jako dobra svojstva u smislu prenosa topline. Krilca od aluminijskog lima obojena su crnom bojom tako da se do maksimuma povećava upijanje sunčevih zraka koji prolaze kroz providnu stranu kolektora. Sunčevo zračenje (svetlost) kada udari u crni lim pretvara se u toplotu. Ova toplotna energija se s limenih krilaca prenosi na cijevi (jer su fizički spojeni) i greje vodu koja prolazi kroz njih. Zagrejana voda odvodi se u rezervoar gde se toplota akumulira. Važno je da i rezervoar i kolektor budu dobro izolovani, jer se tako smanjuje gubitak energije.

Temperatura koja se postiže u kolektoru zavisi od godišnjeg doba, i količine sunčevog zračenja na tom području. Tokom prosečnog sunčanog letnog dana temperatura u kolektoru dostigne od 60 do 80 stepeni, a za vreme hladnog ali sunčanog zimskog dana temperatura se kreće do 50 do 65 stepeni. Tokom toplog i oblačnog dana dostiže se temperatura od 20 do 30 stepeni, a za vreme oblačnih i hladnih dana temperatura iznosi između 10 i 15 stepeni . Dokle god je temperatura u kolektoru viša od temperature koja dolazi u kolektor ostvaruje se ušteda energije.

Topla voda zagrejana u kolektoru u domaćinstvu se koristi za uaobičajene stvari (pranje sudova, veša, kupanje i tuširanje…). Jedan solarni system je dovoljan za potrebe jednog domaćinstva, i to manji, koji se sastoji od 2 do 6 m2 površine kolektora, i rezervoara za vodu veličine od 200 do 300 litara. Svakako, isplati se instalirati i veći sistem (na primer od 10 do 12 m2 površine kolektora sa rezervoarom od 750 do 1000 litara). Takav sistem može i zimi akumulirati dovoljno energije, pa može da se spoji na centralno grejanje. Ovakav način grejanja se zove aktivno solarno grejanje koji može da znatno smanjiti račun.

Jednostavniji solarni sistem (termosifonski) se mogu izraditi vrlo jednostavno, i vrlo jeftino. Pogledajte kako možete sami postaviti ovaj sistem uštede na amazonaws.com/zelena-akcija.production.

Prazniki z oznako Svetovni dan, po mesecih – wikipedia

• JANUAR Svetovni dan miru: 1. januar • Svetovni dan religij: 16. januar • Svetovni dan edinosti Cerkve: 19. januar • Svetovni dan spomina na žrtve holokavsta: 27. januar • Svetovni dan indigo otrok: 29. januar • Svetovni dan boja proti kajenju: 31. januar

• FEBRUAR• Svetovni dan mokrišč: 2. februar • Svetovni dan boja proti raku: 4. februar • Svetovni dan bolnikov: 11. februar • Svetovni dan varne uporabe interneta: 11. februar • Svetovni dan materinščine: 21. februar

• MAREC• Svetovni dan civilne zaščite: 1. marec • Svetovni dan varčevanja z energijo: 6. marec • Svetovni dan pripovedništva: 19. marec • Svetovni dan boja proti rasni diskriminaciji: 21. marec • Svetovni dan poezije: 21. marec • Svetovni dan strpnosti: 21. marec • Svetovni dan lutkarjev: 21. marec • Svetovni dan voda: 22. marec • Svetovni dan meteorologije: 23. marec • Svetovni dan tuberkuloze: 24. marec • Svetovni dan mater: 25. marec • Svetovni dan gledališča: 27. marec

• APRIL• Svetovni dan etnologije: 2. april • Svetovni dan mladinske književnosti: 2. april • Svetovni dan zdravja: 7. april • Svetovni dan Romov: 8. april • Svetovni dan lionizma: 12. april • Svetovni dan mladih prostovoljcev: 15. april • Svetovni dan hemofilije: 17. april • Svetovni dan zemlje: 22. april • Svetovni dan brez avtomobila: 22. april • Svetovni dan knjige in avtorskih pravic: 23. april • Svetovni dan veterinarjev: zadnja sobota v aprilu • Svetovni dan intelektualne lastnine: 26. april • Svetovni dan varnosti in zdravja pri delu: 28. april • Svetovni dan plesa: 29. april

• MAJ• Svetovni dan svobode tiska: 3. maj • Svetovni dan gasilcev: 4. maj • Svetovni dan astme: 4. maj • Svetovni dan babic: 6. maj • Svetovni dan Rdečega križa: 8. maj • Svetovni dan Evrope: 9. maj • Svetovni dan možganske kapi: 10. maj • Svetovni dan medicinskih sester: 12. maj • Svetovni dan pravične trgovine: 13. maj • Svetovni dan hipertenzije: 13. maj • Svetovni dan družine: 15. maj • Svetovni dan podnebnih sprememb: 15. maj • Svetovni dan oporečnikov: 15. maj • Svetovni dan telekomunikacij: 17. maj • Svetovni dan podjetnic: 18. maj • Svetovni dan muzejev: 18. maj • Svetovni dan kulturnega razvoja: 21. maj • Svetovni dan biodiverzitete: 22. maj • Svetovni dan sonca: 28. maj • Svetovni dan pripadnikov mirovnih operacij ZN: 29. maj • Svetovni dan športa: 31. maj • Svetovni dan nekajenja: 31. maj

• JUNIJ• Svetovni dan okolja: 5. junij • Svetovni dan gasilcev: 8. junij • Svetovni dan boja proti otroškemu delu: 12. junij • Svetovni dan krvodajalstva: 14. junij • Svetovni dan osveščanja o nasilju nad starejšimi: 15. junij • Svetovni dan boja proti širjenju puščav in suše: 17. junij • Svetovni dan beguncev: 20. junij • Svetovni dan ALS: 21. junij • Svetovni dan podpore žrtvam mučenja: 26. junij

• JULIJ• Svetovni dan prebivalstva: 11. julij

• AVGUST• Svetovni dan dojenja: 2. avgust • Svetovni dan mladih: 12. avgust

• SEPTEMBER• Svetovni dan boja proti nepismenosti: 8. september • Svetovni dan preprečevanja samomorov: 10. september • Svetovni dan prve pomoči: 11. september • Svetovni dan ohranjanja ozonske plasti: 16. september • Svetovni dan alzheimerjeve bolezni: 21. september • Svetovni dan šolskega mleka: 24. september • Svetovni dan jezikov: 26. september • Svetovni dan turizma: 27. september • Svetovni dan gluhonemih: 30. september • Svetovni dan srca: 30. september

• OKTOBER• Svetovni dan starejših: 1. oktober • Svetovni dan vegetarijanstva: 1. oktober • Svetovni dan glasbe: 1. oktober • Svetovni dan arhitekture: 1. oktober • Svetovni dan habitata: 1. ponedeljek v oktobru • Svetovni dan stomistov: 2. oktober • Svetovni dan otroka: 3. oktober • Svetovni dan varstva živali: 4. oktober • Svetovni dan učiteljev: 5. oktober • Svetovni dan bivalnega okolja: 6. oktober • Svetovni dan pošte: 9. oktober • Svetovni dan duševnega zdravja: 10. oktober • Svetovni dan boja proti bolečini: 11. oktober • Svetovni dan revmatskih bolezni: 12. oktober • Svetovni dan standardizacije: 14. oktober • Svetovni dan hoje: 15. oktober • Svetovni dan kmetic: 15. oktober • Svetovni dan hrane: 16. oktober • Svetovni dan hrbteničnih bolezni in okvar: 16. oktober • Svetovni dan boja proti revščini: 17. oktober • Svetovni dan travme: 17. oktober • Svetovni dan osteoporoze: 20. oktober • Svetovni dan OZN: 24. oktober • Svetovni dan psoriaze: 29. oktober • Svetovni dan varčevanja: 31. oktober

• NOVEMBER • Svetovni dan znanosti za mir in razvoj: 10. november • Svetovni dan boja proti odvisnosti: 11. november • Svetovni dan mladine: 11. november • Svetovni dan diabetesa: 14. november • Svetovni dan KOPB: 16. november • Svetovni dan izseljencev: 17. november • Svetovni dan spomina na žrtve cestno-prometnih nesreč: 3. nedelja v novembru • Svetovni dan boja proti smrtni kazni: 30. november • Svetovni dan študentov: 17. november • Svetovni dan televizije: 21. november • Svetovni dan pozdrava: 21. november • Svetovni dan pravice vedeti: 28. november • Svetovni dan urbanizma: 29. november • Svetovni dan varstva potrošnikov: 30. november • Svetovni dan boja proti smrtni kazni: 30. november

• DECEMBER • Svetovni dan boja proti aidsu: 1. december • Svetovni dan boja proti sužnosti: 2. december • Svetovni dan invalidov: 3. december • Svetovni dan prostovoljcev: 5. december • Svetovni dan civilnega letalstva: 7. december • Svetovni dan človekovih pravic: 10. december • Svetovni dan gora: 11. december • Svetovni dan migrantov: 18. december • Svetovni dan medčloveške solidarnosti: 20. december • Svetovni dan biotske raznovrstnosti: 29. december