Evo kako da kombinujete hranu na zdrav način

Pravilna ishrana je ključ zdravlja svakog čoveka. Znamo da je bitno jesti svežu, organsku hranu prilagođenu podneblju u kojem živimo, ali kako je kombinovati da izvućemo najbolje dobrobiti?

Svakodnevno uživamo u hrani, no, doživljavamo li hranu jedino kao zadovoljstvo našem nepcu i nužnu potrebu da utažimo glad ili smo ipak svesni da je hrana lek i da nam daje ogromne količine energije?

Postoji mnogo različitih teorija o ishrani i načinima ishrane, i vrlo je diskutabilno koji od tih načina je najbolji za savremenog čoveka. Svaki od njih je dobar, a najbolje je da svaki pojedinac vidi na sebi što mu odgovara, i da se toga pridržava.

Bez obzira kakve su vaše prehrambene navike, važno je da se pridržavate nekih osnovnih smernica.

Yin i Yang ishrana

Svima nam je jako dobar prikaz yin i yanga. To su dve suprotne sile koje zajedno čine celinu. Te dve sile su u interakciji i neprekidnom kretanju prema ravnoteži i skladu. VIde se svuda oko nas, dan-noć, toplo-hladno, muško-žensko, ali ove suprotnosti prisutne su i u hrani. U ovom slučaju yin je alkalno formirajuća hrana, a yang kisela.

U svima poznatom prikazu yin i yang u svakoj strani postoji deo i suprotnosti, tako treba biti i u ishrani. Nije dobro jesti samo yin, niti samo yang hranu. Cilj je dovesti ove dve sile u ravnotežu kako bismo imali zdravo telo i um. Jedan od najvećih narušilaca zdravlja današnjeg čoveka je ishrana bogata kiselo formiranom hranom. No međutim, danas se na većini jelovnika nalazi samo kiselo formirana hrana (yang).

Obrok poput pizze, belog pirinča, slatkiša s belim šećerom, fast food narušava našu prirodnu ravnotežu i povećava kiselost organizma. Ovakva savremena ishrana u kojoj se gotovo ne nalazi alkalizirajuće namirnice, dovodi do zagađenosti tela otrovnim, kiselim otpacima, truje tkivo i krv, slabi imunitet i pospešuje nastanak brojnih bolesti.

Ispravna kombinacija hrane je jedna od najefikasnijih mera koje možete preduzeti kako biste sprečili nastanak krvne acidoze i tkivne toksemije, želudačnih kiselina i ostalih zdravstvenih problema koji nastaju zbog loše kombinacije hrane.

Životinjski proteini + skrobni ugljeni hidrati = jako loša kombinacija

Iako se ova kombinacija namirnica nalazi u velikom broju slučaja na našem tanjiru, jako je loša. Čak i Jahve u Bibliji uči svoje učenike da ne jedu ovu kombinaciju namirnica:“ Uveče ćete jesti meso, a prepodne se napunite hlebom!“

Kod ovakve kombinacije problem je u tome što se skrob počinje probavljati u našim ustima izlučivanjem ptijalina (alkalnog enzima) pa se ovaj alkalni proces nastavlja kada skrob dođe do želuca. U tom procesu blokira se probava enzima koji su potrebni za probavu životinjskih proteina. Ili jednostavno rečeno, alkalni zahtevi za probavom skroba se sukobljavaju u želucu s kiselim zahtevima proteina što dovodi do truljenja, fermentacije i loše i usporene probave.

Ova kombinacija hrane često dovodi do želudačne kiselosti (gastritisa) jer se proizvodi velika količina toksina i kiselih otpadnih tvari koje ubijaju hranjive tvari u organizmu, uzrokuju lošu probavu, ali i te kisele supstance se izbacuju u probavni sistem što rezultuje povećanim želudačnim kiselinama.

Izbegavajte u istom obroku dve vrste životinjskih proteina

Probavljanje mesa odvija se u prvom satu probave, dok se mleko probavlja u zadnjem, a jaja negde između. Ako kombinujemo više vrsti životinjskih proteina u istom obroku niti jedan od njih se neće ispravno probaviti, i zato nećemo imati nikakve dobrobiti od takvog obroka.

Kombinacija nekoliko vrsti mesa je dobra, ali nikada nemojte kombinovati meso s jajima, sirevima, mlekom…

Znate li jesti voće?

Svima je dobro poznato da sveže, organsko voće (bez pesticida, ne GMO) je najbolja hrana za naš organizam. Naše telo na jednostavan i brz način probavlja voće, a njegove hranjive supstance se u kratkom roku počinju oslobađati.

Kod jedenja voća postoji jedno zlatno pravilo: jedite ga samog ili ga ostavite na miru. Kada jedete voće nemojte ga kombinovati s drugim namirnicama, takođe voće jedite minimalno 2h nakon obroka ili 30 min pre.

Ako je put voća do želuca blokiran drugom hranom to će usporiti probavu pa će njegov prirodni šećer napadati bakterije u želucu što će dovesti do fermentacije svega u želucu. Jedino citruse nemojte mešati s drugim voćem zato što brže fermentiraju što može dovesti do želudačnih tegoba.

Alkalizirajuće namirnice

Sveže voće i povrće koje nije tretirano nikakvim hemijskim supstancama su visoko alkalne namirnice koje naše telo jako lako probavlja. Uz voće i povrće dobro je jesti žitaricu proso. Iako su gotovo sve žitarice kiselo formirajuće, proso je izuzetak. Zato ga probajte svakako uključiti u svoj jelovnik. Klice su takođe odlična alkalna hrana, naime svaka žitarica postaje alkalna kada naraste klica. Prehrana bogata svežim klicama pomoći će vam da uspostavite yin i yang balans.

Ko je umeren u hrani imaće zdravo telo i duh. Kod ishrane je najveći naglasak na umerenosti. Bez obzira koju vrstu ishrane konzumirate, vrlo je bitno u svemu biti umeren. Prestanite s jelom pre nego vam se javi osećaj sitosti, jer tada ste već pretrpali svoje „rezervoare“.

Najbolje je prestati jesti kada ste 70-80 % puni. Važno je da jedete samo onda kada ste gladni, kako često zbog stresa, tuge, depresije posežemo za hranom iako naše telo nije gladno. Time sebi samo otežavamo probavu i nakupljamo neželjene kilograme.

Stari grčki filozof je rekao: „Kao što su kuće dobro opskrbljene hranom pune miševa, tako su i tela onih koji mnogo jedu puna bolesti“. Jedite svesno. Obrok je uvek važno jesti polagano u mirnoj i pozitivnoj okolini.

Ako svoj obrok pojedemo u stresnoj okolini, nesvesno i brzo žvačući hranu, najverovatnije ćemo kasnije imati želudačnih tegoba. Kroz hranu dobijate energiju, od vas zavisi kako će ta energija izgledati. To je jedan od razloga zašto se u svim religijama izriče molitva pre obeda. Budite zahvalni na toj hrani, jedite je s mirom u srcu.

A nakon obroka se smejte jer smeh poboljšava probavu. Volite pijuckati vodu tokom ili nakon obroka? Moguće da je to jedan od razloga nakupljanja kilograma. Za vreme obroka, neposredno pre i bar pola sata nakon, nije preporučljivo piti vodu i ostale hladne napitke. Tekućina razređuje probavne sokove, gasi probavnu vatru i time otežava probavu i usporava metabolizam.

To je jedan od najčešćih razloga nakupljanja kilograma i osećanja nadutosti nakon obroka. S druge strane polagano ispijanje vina uz obrok je dobro zato što sadrži enzime koji će pomoći probavi.

(economy)

Evo kako da efikasno uklonite pesticide sa namirnica

Pre čišćenja voća i povrća potrebno je očistiti i radnu površinu, daske i pribor za sečenje i dobro oprati ruke sapunom i toplom vodom. Ako pribor nije čist, bakterije sa površine sirove hrane mogu doći u unutrašnjost tokom sečenja i ljuštenja.

Kako bi voće i povrće bili bezbedni za jelo, potrebno ih je dobro oprati kako biste se rešili svih bakterija i hemikalija koje se nalaze na površini, a ispiranje pod mlazom vode često nije dovoljno.

Zeleno lisnato povrće je potrebno razdvojiti i natopati listove u vodi nekoliko minuta. Potom, treba ocediti i ponoviti postupak. Voda će biti dovoljna za povrće organskog porekla, ali, ako niste sigurni u metodu uzgoja, uključite u pranje sirće.

Pomešajte dve šoljice vode sa pola šoljice destilovanog belog sirćeta i u mešavinu umačite listove povrća pet minuta, pa isperite čistom vodom. Osušite čistim kuhinjskim krpama.

Tako se smanjuje, ali ne uklanja prisustvo bakterija, a sirće delimično može uticati na teksturu i ukus hrane.

Povrće poput brokolija i karfiola potrebno je potopiti u hladnu vodu oko minut, dva pre pranja vodom ili kombinacijom sirćeta i vode. Povrće i voće sa debljom kožom, poput paradajza i manga, potrebno je pre pranja iščetkati četkom namenjenom isključivo za sirove namirnice.

Potrebno je oprati i voće kod kojeg se kora ne jede, poput lubenica i dinja, kako bakterije sa površine ne bi došle na meso voća tokom sečenja. Većina bakterija će se zadržati i na ostacima zemlje kojima neko povrće i voće mogu biti prekriveni. U tom slučaju je potrebno najpre isprati namirnicu pod mlazom vode, zatim je dobro istrljati, pa tek onda pripremati za jelo.

Osim sirćeta, protiv pesticida i bakterija deluje i kombinacija soli i limunovog soka. Napunite posudu vodom i dodajte kašičicu soli i sok od jednog limuna. Stavite u mešavinu željeno voće ili povrće i pustite da stoji 10 do 15 minuta.

Nakon toga, isperite pod mlazom vode, osušite i poslužite.

Ako ne želite da perete namirnice ničim drugim osim čistom vodom, onda ih pustite da se natapaju tokom noći – potopite voće i povrće u vodu i sledećeg jutra isperite mlakom vodom. Nemojte prati čim ga kupite i oprano stavljati u frižider, jer će se tako brže pokvariti.

Domaći sprej za uklanjanje hemikalija

Povrće i voće mogu se oprati i pomoću spreja jednostavnog za pripremu. Kupite bočicu sa raspršivačem i operite je. Sipajte u nju kašiku sveže ceđenog soka limuna, dve kašike sirćeta i 250 ml vode. Dobro zatvorite i žestoko promućkajte kako bi se sastojci sjedinili.

Voće i povrće pre upotrebe poprskajte tom mešavinom, pustite da deluje desetak minuta, pa isperite pod mlazom hladne vode. Čistom krpom ili kuhinjskim ubrusima obrišite pre ljuštenja i sečenja. Nakon ispiranja, ukus i miris sirćeta neće se osetiti.

Najmanje se tretiraju kelj, patlidžan, karfiol i ananas

Unos voća i povrća tretiranog pesticidima moguće je smanjiti kupovanjem organski proizvedene hrane, ali to je mnogima finansijski neprihvatljivo.

Naravno, organsku hranu je takođe potrebno dobro oprati. Ali, s obzirom na to da organska hrana mnogima nije ni dostupna, pesticide je moguće smanjiti i unosom namirnica sa liste “najmanje zagađenih pesticidima” od strane Američke zadruge potrošača.
U taj skup spadaju kelj, luk, špargle, patlidžan, dinja, karfiol, mango, kivi, avokado, ananas i grejpfrut.

Kod agruma je, međutim, potreban dodatan oprez, pa se ne preporučuje da ih koristiti cele (na primer, rendanu limunovu ili pomorandžinu koru za pripremu kolača) ako niste sigurni u njihovo poreklo.

(24sata)

Da li ste malokrvni? Ako jeste, ovo je recept za vas…

Čaj se pravi vrlo brzo i od lako dostupnih sastojaka, a potrebno je da pijete jednu šolju dnevno pre ručka.

Kada se organizam bori sa nedostatkom gvožđa, najbolje je okrenuti se zdravoj ishrani i prirodnim lekovima.

Ako ste iscrpljeni, bledi, brzo se zamarate, lako ostajete bez vazduha i osećate malaksalost, trebalo bi da proverite nivo gvožđa u krvi, jer je vrlo moguće da patite od anemije.

Anemija je često oboljenje dece i žena, naročito onih u reproduktivnom dobu. Leči se pod nadzorom lekara, ali prirodni lekovi će samo ubrzati proces ozdravljenja, zato pripremite lekoviti orahov čaj.

Potrebno vam je 20 grama svežih listova oraha i litar vode.

U vodi kuvajte listove oraha oko 15 minuta, a zatim procedite.

Svaki dan popijte po jednu šolju pre ručka i ubrzo ćete videti rezultate, ne samo na laboratorijskom nalazu, već ćete se generalno osećati bolje.

(Lisa)

Šilce sadjevca za zdravje

Sadjevec je iz mešanega sadja, pri nas običajno iz jabolk in hrušk, ki so najpogostejše slovensko sadje. Če je iz ene vrste sadja, pa se imenuje po njem, na primer hruškovec, tepkovec, viljamovka, slivovka, češnjevec ali kirsch in podobno.

Nekateri domače žganje obogatijo z izvlečki, na primer različnih rastlin, vsi sadjevci pa imajo menda tudi zdravilne učinke, seveda le ob občasnem šilcu te močne pijače.

Na Slovenskem ima žganjekuha dolgo tradicijo, dolenjski sadjevec iz hrušk, jabolk in sliv iz dolenjskih travniških sadovnjakov ima celo zaščiteno označbo geografskega porekla. Drozgo žgejo v bakrenih sodih, končni izdelek pa ima izrazit okus po sadju in vsebuje od 37,5 do 48 odstotkov alkohola. Nekateri domače žganje obogatijo z izvlečki, na primer različnih rastlin, vsa pa imajo menda tudi zdravilne učinke, seveda le ob občasnem šilcu te močne pijače. Sadjevec ljudsko pravijo tudi tako imenovanemu sadnemu vinu iz sadne drozge, ki v resnici ni vino, ampak mu je le podobno, in sadni mošt, zato včasih prihaja do zmede.

Hruška je v steklenici

Zelo cenjena je viljamovka iz hrušk sorte z enakim imenom, ki so zelo aromatične in zato še posebej primerne za predelavo v žganje, ki ga nato najmanj nekaj mesecev starajo v lončenih posodah ali steklenicah. Ima od 38 do 50 odstotkov alkohola, njegova aroma pa je skoraj enaka kot v zrelem sadežu, še bolj pa je poudarjena, če ga postrežejo v ohlajenem kozarcu. Znana je pleterska, v pleterskem kartuzijanskem samostanu pa delajo tudi tako s hruško v steklenici. To naredijo tako, da na vejo privežejo steklenico, ko je plod še majhen in nato raste in dozori v njej, potem pa jo zalijejo z žganjem.

Balkanska slivovka

Slivovka je, kot nakazuje ime, sadno žganje iz sliv, ki ga pridelujejo v Sloveniji, na Hrvaškem, v Srbiji, Makedoniji, Bosni in Hercegovini, Bolgariji in na Madžarskem. Pri nas je med drugim cenjena prekmurska slivovka, zaščiteno označbo geografskega porekla pa ima brkinski slivovec, ki ga delajo na širšem območju Brkinov iz brkinskih sliv in češpelj, kar mu da značilen okus. Drozgo zanj žgejo v bakrenih kotlih, dobljeno žganje pa ima do 48 odstotkov alkohola.

Na Balkanu slivovki rečejo šljivovica. Žgana je dvakrat iz slivove drozge, ima od 35 do 50 odstotkov alkohola, prepečenica pa celo do 90 odstotkov. Samo enkrat žgana je mehka slivovka (mekana šljivovica) s 25-30 odstotki alkohola. Kadar slivovko naredijo z dodatkom strtih slivovih koščic, ima trpek okus, najboljša pa je iz drobnih bosanskih sliv. Ponekod jo starajo v lesenem sodu in ji dodajo karamel, taki pravijo stara slivovka (stara šljivovica). Med tako staranimi je posebej znana manastirka, ki je hkrati tudi ime blagovne znamke. Delajo jo iz drozge sliv sorte madžarka in vsebuje do 45 odstotkov alkohola. Podobni žganji sta nemški quetsch iz češpelj in francoski mirabelle iz mirabel, ki so podvrsta slive rumene barve, najboljše pa menda rastejo v francoskem Metzu. V kuhinji se največ uporablja češnjevo žganje ali kirsch, in sicer za flambiranje in odišavljanje sadnih kup in sladic, iz njega pa delajo tudi različne likerje in koktajle.

Več receptov na povezavi www.finance.si/galerije/5158

Naravno zatiranje plesni, uši, ličink in pršic na vrtu – Nasveti za zaščito vrta pred boleznimi in škodljivci

Pripravek iz česna in čebule je učinkovit pri zatiranju pršic in plesni in odpravljanju porjavelosti na listih krompirjevih rastlin. Foto: BoBo

Škropivo lahko naredite tudi iz pelina, ki se sicer v ljudskem zdravilstvu že od nekdaj uporablja za spodbujanje apetita. Foto: EPA

Na vrtu vsako leto naletimo na številne majhne organizme. A kljub njihovi majhnosti lahko nastane veliko težav. Številne vrste plesni, uši, ličink in pršic namreč delujejo uničevalno na gojene rastline.

Na tem mestu nam lahko pomagajo nekatera do okolja manj obremenjujoča sredstva, ki jih pripravimo kar iz rastlin z vrta ali pa jih poiščemo na bližnjem travniku.

Škropivo iz njivske preslice

Njivsko preslico uporabljamo proti rastlinskim boleznim, kot so pepelasta plesen, peronospora, pa tudi proti drugim plesnim. S tem zdravilnim zeliščem lahko odpravimo tudi rjo, škrlup (glivično bolezen jablan), številne vrste pršic in rdeče pajke s sadnega drevja.

1 kg sveže zeli preslice (ali 150 g posušene)

10 l vode

Svežo ali posušeno preslico namočimo za 12 ur v vodo. Naslednji dan preslico z manjšim delom vode zavremo in na majhnem ognju kuhamo od 15 do 30 minut. Pokrita naj se počasi shladi, zatem primešamo drugi del vode, v kateri se je namakala. Liter tega prevretka razredčimo s 5 litri vode. Mešanico precedimo in uporabimo. Škropivo iz preslice razpršimo po rastlinah ob lepem in sončnem vremenu. Škropivu lahko primešamo tudi koprivo škropivo. Če prvo škropljenje ne obrodi sadov, lahko postopek ponovimo.

Škropivo iz čebule in česna

Pripravek je učinkovit pri zatiranju pršic in plesni (npr. na paradižnikovih rastlinah) in pri odpravljanju porjavelosti na listih krompirjevih rastlin. Iz kuhanih lupin čebule lahko pripravimo tudi škropivo proti insektom.

500 g čebule in česna

10 l vode

Narezano čebulo in česen namočimo v vodi. Ko se tekočina preneha peniti, jo razredčimo z desetkratno količino vode. Če želimo odpraviti plesen, s tem sredstvom poškropimo tla zelenjavnih gred in tla okrog sadnih dreves.

Škropivo iz cvetočega vratiča

Vratič večinoma dobro deluje proti mrčesu, predvsem proti pajkovi pršici na zelenjavi, proti pršicam na jagodah in robidnicah, priložnosti za svoj razvoj pa ne bodo dobili niti malinov hrošček, listni zavijač, rja in različne vrste plesni.

500 g svežih listov, stebel in cvetov vratiča (ali 30 g posušene rastline)

10 l vode

Sveže ali posušene rastline vratiča namočimo v vodi, lahko pa jih tudi skuhamo kot preslico. Za zimsko škropljenje sadnega drevja čaja ne razredčimo, če pa škropimo po cvetenju rastlin ali v jesenskem času, pa čaju dodamo še 2 dela vode. Pozimi popršimo s tem pripravkom rastline, poleti pa samo tla okrog njih. Čaj iz vratiča vsebuje snovi, ki so strupene celo za človeka, zato moramo biti pri delu z njim pazljivi.

Škropivo iz pelina

Pelin se v ljudskem zdravilstvu že od nekdaj uporablja za spodbujanje apetita, a tudi med vrtičkarji je nepogrešljiv, zlasti če vrtnino napadejo številne listne uši, ribezove grme opustoši rja, robidnice ogrožajo pršice ali pa povsod gomazijo gosenice in mravlje, ki prenašajo listne uši na rastline.

300 g svežih pelinovih listov in cvetov (ali 30 g posušenih)

10 l vode

Sveže ali posušene rastline pelina namočimo v vodi za 2 do 3 dni. Nato precedimo in nerazredčeno tekočino razpršimo po rastlinah.

Škropivo iz paradižnikovih listov

Hladni izvleček uporabimo za škropljenje zeljnatih rastlin proti kapusovem belinu. Uničuje tako metulje kot gosenice.

2 pesti paradižnikovih listov in stranskih poganjkov

2 l vode

Paradižnikove liste in odlomljene stranske poganjke zmečkamo in namočimo v vodi za 3 ure in škropivo je pripravljeno.

Škropivo iz rabarbarinih listov

Iz listov rabarbare ne pripravimo samo okusnega kolača, temveč tudi učinkovit prevretek za zatiranje uši in ličink različnih škodljivcev. Ena takšnih ličink je gosenica porovega molja, ki razjeda porove liste.

1 kg svežih listov rabarbare

6 l vode

Sveže rabarbarine liste prelijemo z vročo vodo. Pustimo stati 24 ur, nato precedimo in s tekočino zalijemo rastline.

Škropivo iz hrena

Če se na koščičastem sadnem drevju pojavi cvetna gniloba, ki se kaže v obliki sušenja cvetov, listov in vej, se lahko proti tej glivični bolezni bojujemo na naraven način – s hrenom.

500 g listov hrena

1 l vode

Sesekljane liste hrena stresemo v lonec in prelijemo s kropom. Poparek naj v pokriti posodi stoji 15 minut, nato ga precedimo. Če želimo poškropiti le cvetove, čaj razredčimo v razmerju 1:5, če skušamo obuditi v življenje posušene liste ali vršičke, pa sredstvo razredčimo v razmerju 1:1 ter poškropimo liste in tla.

10 trikov za gospodinje

(Foto: Profimedia)

Ovakav doručak čisti crijeva od nataloženih otrova!

Činjenici da su crijeva zaprljana svjedoče česti zatvori (opstipacija), poremećen metabolizam, dijabetis, prekomjerna ili nedovoljna težina, bolesti bubrega i jetre, bolesti sluha i vida, loše stanje kože, kose i noktiju, kao i druge bolesti, počevši od artritisa do raka.

Uz pomoć klistira može se očistiti samo manjii dio debelog crijeva – 40-50 cm, a tretman ispiranja crijeva uz pomoć specijane aparature je skup, dugotrajan i nije bezazlen za crijevnu mikrofloru.

Konzumiranje 1-3 kašike brašna od lanenog semena u stanju je da u roku od 3 nedjelje potpuno očistiti debela i tanka crijeva od dugogodišnje sluzi, fekalnih naslaga, parazita, uz potpuno očuvanje crijevne mikroflore. Ova metoda omogućava brzu normalizaciju težine i sagorijevanje masnih naslaga. Ima pozitivan uticaj na regulaciju lipidnog metabolizma. Brašno od lanenog sjemena je u stanju da apsorbuje i eliminiše toksine u organizmu, smanjuje nivo holesterola u krvi.

Indikacije za upotrebu:

• – zapaljenski procese sluzokože gornjeg respiratornog trakta, gastrointestinalnog trakta
• – gastritis, kolitis, čir na želucu i dvanaestopalačnom crijevu
• – bolesti urinarnog trakta, cistitis, pijelonefritis
• – prekomjerna težina tela, narušenost lipidnog metabolizma

Ćišćenje crijeva uz pomoć brašna od lanenog sjemena

3 nedelje umjesto doručka konzumirajte ovu smjesu:

1 nedelja: 1 kašika lanenog brašna pomiješanog sa 100 ml kefira

2 nedjelja: 2 kašike lanenog brašna pomiješanog sa 100 ml kefira

3 nedelja: 3 kašike lanenog brašna pomiješanog sa 150 ml kefira.

Ako je kupovina lanenog brašna problematična, kupite laneno sjeme  i sitno ga sameljite. Nemojte praviti zalihe na više dana, sjeme može da užegne. Najbolje- svako jutro nova porcija.

Ovakvu smjesu konzumirajte umjesto doručka. Obavezno pijte vodu, najmanje 2 litre dnevno. Odlični rezultati postižu se uz konzumiranje medene vode.

Ćišćenje crijeva na ovoj način sprovodi se jednom godišnje.

Budite zdravi!

V jeseniški bolnišnici opozarjajo na kršitve pravic

Blaž Račič,

Jesenice – Receptorji podjetja ISS v jeseniški bolnišnici so brez ustreznih licenc opravljali delo varnostnikov, vse čistilke ne delajo v prostorih bolnišnice, nekatere pa delajo celo 15 dni zapored, stroške prevoza med delom so morali vračati v pisarno vodje poslovne enote ISS na Jesenicah Binke Dedić.

Tako so največje kršitve povzeli delavci podjetja ISS, ki za jeseniško bolnišnico opravlja servisne naloge (recepcija, čiščenje, bolnišnični transport). Želijo ostati anonimni, saj se bojijo za delovna mesta pa tudi, da bi ISS izgubil 1,2 milijona evrov vredno pogodbo (na leto) s splošno bolnišnico Jesenice (SBJ).

Odnos med bolnišnico in ISS je bil sicer eden pomembnejših razlogov, da je junija svet zavoda razrešil direktorja Igorja Horvata. Pogodba SBJ z ISS dokazuje »veliko malomarnost«, je ob razrešitvi dejal predsednik sveta Dušan Krajnik.

»Gre za očitne kršitve temeljnih pravic delavcev,« je dejala Milena Koselj Šmit iz Konfederacije neodvisnih sindikatov Slovenije, sindikalni odvetniki pa pregledujejo dokumentacijo. Nadaljnje ukrepe je napovedala za drugo polovico avgusta, ko se končajo sodne počitnice. Za ISS so opozorila sindikata »pavšalne navedbe«, dodajajo pa, da »brez dejstev in dokazov ne moremo sprožiti preiskav in postopkov«.

Varovali so brez licence

»Ni res, da morajo delavci po nalogu delodajalca komurkoli izročati znesek nakazanih potnih stroškov,« so sporočili iz ISS, ko smo jim povedali za primer delavca, ki je moral vsak mesec od sto do dvesto evrov, kolikor jih je pri plači prejemal za prevoz med delom (in ne za prevoz na delo), odnesti v pisarno Binke Dedić. Od Dedićeve odgovorov nismo dobili, sporočila nam je, da je na dopustu.

ISS ima veljavno pogodbo z bolnišnico do konca septembra 2015, vendar varovanja ne opravljajo več in ga tudi ne zaračunavajo, so sporočili iz ISS. Podjetje sicer nima veljavne licence za varovanje. Imeli so jo leta 2007, ko so sklenili prvo pogodbo, je zatrdil nekdanji direktor bolnišnice Igor Horvat. Kljub temu so receptorji še letos opravljali naloge varnostnikov, kar so imeli zapisano tudi v pogodbi o zaposlitvi, čeprav za to delo niso bili plačani. SBJ je kasneje ugotovila, da varnostne službe ne potrebuje in da jim zadoščajo cenejši receptorji, je dejal Horvat.

Delavcev nimajo preštetih

Po naših informacijah bi ISS v jeseniški bolnišnici moral imeti skupaj okoli 70 delavcev, vendar jih je le 48. Zadnjega zbora delavcev, ki ga je sklical v. d. direktorja bolnišnice dr. Janez Poklukar, da bi preveril, koliko je delavcev, se jih je udeležilo okoli 35. Da bi bili preostali v tem času na delovnih mestih v drugih podjetjih, kar trdijo nekateri, v ISS zanikajo, čeprav priznavajo, da »nekateri delavci, ki svoje delo opravljajo na objektu SB Jesenice, opravljajo del svojega dela tudi na drugih objektih«. Janez Poklukar odnosov z ISS ne komentira, meni, da morajo delo najprej opraviti pristojni organi. So pa v zadnjih dneh predstavniki bolnišnice in izvajalca servisnih storitev večkrat skupaj sestankovali, vsebina pogovorov pa ni znana. Na policiji podatkov o preiskavi ne dajejo.

Pečene bučke, polnjene s šunko

Pečene bučke, polnjene s šunko Foto: Krištof Koman

Sedam stvari koje niste znali o čokoladi

Najomiljenija slastica na svijetu još uvijek skriva svoje tajne…

Čokolada je vjerojatno najomiljenija namirnica na cijeloj zemaljskoj kugli. Djeca smišljaju najrazličitije tajne podvige kako bi je se dočepali, odrasli krišom kradu još jednu pločicu dobro skrivene čokolade u kuhinjskim ormarićima, a svi pokušavamo naći znanstveno utemeljene činjenice kako je upravo ona blagotvorna za naše zdravlje. Donosimo sedam činjenica koje vjerojatno niste znali o čokoladi:

1. Čokolada je bolja od poljupca

2007.provedeno je istraživanje u kojem su sudjelovali ljubavni parovi te je praćena njihova frkvencija srca i moždana aktivnost. Rezltati su pokazali kako konzumiranje čokolade proizvodi dugotrajniju i intenzivniju reakciju nego ljubljenje.

2. Čokolada se prvi put pojavljuje u ritualnim napitcima

Maje i Omleci (najstariji narod Meksika) prvi su narodi koji su kultivirali čokoladu i pripremali napitke “chocatl” od prženih kakao zrnaca. Stotinama godina vjerovalo se kako je taj napitak vrlo snažan afrodizijak.

3. Čokolada kao platežno sredstvo

U drevnoj središnjoj i južnoj Americi zrna kakaovca koristila su se kao valuta plaćanja.

4. Čokolada nije bila poznata dok se nije pojavila u Europi

Svoju popularnost, čokolada može zahvaliti španjolskim konkvistadorima koji su čudesni “chocatl” prenijeli na europsko tlo. Budući da je bio previše gorak, isti napitak prodavali su ga trgovcima s kavom koji su ga potom miješali s kavom te željeli proizvesti napitak koji bi se mogao nadmetati kao jedinstven proizvod i konkurirati kavi i čaju, ali on se uslijed godina-izgubio.

5. Europljani najveći potrošači čokolade

Od primjerice 20 zemalja koje slove kao najveći potrošači čokolade čak 80% ih je sa starog kontineta.

6. Nizozemcima moramo zahvaliti za čokoladu kakvu poznajemo danas

1828.godine tvrtka van Houten, patentirala je izum preše koja je mogla samnljeti kakaovac do najfinijeg praha koji se kasnije pretvarao u toplu čokoladu kakvu danas poznajemo, a isto tako uz dodatak šećera i maslaca pretvarali su ga u kremaste pločice i praline.

7. Čokolada kakvu mi danas najčešće jedemo proizvod je trulih zrna kakaovca

Nakon dva tjedna zrna počinju fermentirati i truliti, a k tome se još dodaje i zagrijavanje. Taj postupak omogućuje svojevrsno “ubijanje” zrnca kakaova, odnosno sprečava klijanje iz zrna u biljku.