“Las si nisem šamponirala že dve leti in še nikoli niso bili lepši”

V lepotnih krogih se vse bolj širi gibanje, ki zagovarja prepoved uporabe šamponov. “Po dveh letih, odkar si lase umivam le z vodo in naravnimi pripravki, so moji lasje bolj sijoči kot kdaj koli,” trdi neka blogarka.

Mediji množično citirajo 32-letno Britanko Lucy Aitken Read, ki ima roko na srce na fotografijah res bleščeče rdeče lase (naravna barva?) in trdi, da je pred dvema letoma vse šampone vrgla v smeti in se podala na “naravno pot”. “Želela sem si, da bi imela debelejše, gostejše in polnejše lase, zato sem kupovala pripravek za pripravkom in si z njimi ‘hranila’ pričesko. Zaman. Nato sem zamenjala službo in začela delati v neki humanitarni organizaciji. Res sem si želela, da bi bili moji lasje videti dobro. Odločila sem se za revolucijo.”

Od takrat si lase pere le z vodo in naravnimi nadomestki, kot sta jedilna soda in jabolčni kis, nujna pripomočka za pripadnice gibanja “no-poo”, kot so se poimenovale nasprotnice šamponov, pa sta tudi gosta krtača in klobuk ali ruta, ko “imajo lasje vseeno slab dan”.

Več umivanja, več šampona
Glavno vodilo najnovejše modne smernice je v tem, da v tovarnah izdelani šamponi in balzami, ki vsebujejo kup umetnih sestavin, ob rednem umivanju z las spirajo naravna olja, zato lasišče v želji, da bi jih nadomestilo, proizvaja še več snovi, s tem pa lasje postanejo mastni – in uporabiti moramo šampon za mastne lase. S tem se znajdemo v začaranem krogu, ki ga je že davno odkrila tudi kozmetična industrija – več šampona, kot uporabljamo, bolj se lasje mastijo in zato si nanašamo še večje količine šampona in si lase umivamo še pogosteje.

“Dolgo sem se spraševala, ali drži urbana legenda o tem, da če si las ne umivamo s šamponom dovolj dolgo, se bodo začeli čistiti sami,” je razložila Lucy, ki je o svojem ekperimentu napisala tudi knjigo Happy Hair. Mimogrede, že aprila je radovednost v novost pognala tudi znano slovensko blogarko Uršo Jerkič, ki je zapisala, da si več kot dva tedna ni šamponirala las. “Niti ni tako fuj, kot zveni,” je zapisala na Twitterju.

Treba je vztrajati
Seveda ni vse tako lepo in ne gre tako gladko, saj je treba prestati prvo stopnjo brez šampona oziroma “kočljivo obdobje tranzicije”, kot je dejala Readova, v katerem so lasje vse prej kot sijoči, polni in bujni. So umazani, sprijeti, mastni in smrdljivi, kar lahko traja tudi več tednov. Takrat si je pomagala z zvito naglavno ruto ali klobukom.

“Seveda sem morala skozi smrdeče dneve in roko na srce nisem bila prepričana, da bom zdržala. Tako smo se navadili, da različne dišave in umetne pripravke enačimo s čistočo, da smo pozabili, kakšen je naraven vonj las. Ko so se nehali mastiti, so spet našli naravno ravnovesje. Samoočistili so se in danes so moji lasje bolj zdravi kot kdaj prej.” Danes brez šampona vztraja že dve leti.

Še to v razmislek: Neka raziskava je ugotovila, da ženske na svojem telesu vsak dan uporabijo 515 kemikalij, svetovna industrija za lasne pripomočke pa je vredna kar 38 milijard dolarjev – in vsako leto zraste za sedem odstotkov.

Bi poskusili?

Žudnja za pojedinom hranom može značiti da vašem organizmu nedostaju važne materije

Ako vaš mozak konstantno šalje signal da vam je potrebna specifična vrsta hrane, to može da ukazuje da vašem organizmu nedostaje esencijalnih materija.

Ukoliko ne shvatite o čemu se tu zapravo radi i zašto vam se jede jedna te ista hrana, možete pogoršati zdravstveno stanje i postojeće bolesti, ukoliko su prisutne.

Zato vam predstavljamo pet najčešćih manifestacija nedostataka neophodnih nutrijenata, koji se kamufliraju kroz želju za ukusnim jelima.

Kroz želju za čokoladom organizam traži magnezijum

Žudnja za čokoladom može ukazivati na manjak magnezijuma u vašem organizmu. Ovaj mineral neophodan je za zdravlje kose i kože, a njegov nivo najviše pada tokom druge polovine menstrualnog ciklusa i zbog stresa. Takođe, na nivo magnezijuma utiču i gazirana pića, alkohol i kafa. Preporučuje se da umesto čokolade jedete orašaste plodove, naročito brazilski orah i semenke bundeve, koje obiluju ovim mineralom.

Žudnja za slatkišima je posledica nedostatka hroma

Hrom učestvuje u metabolizmu glukoze i pojačava delovanje insulina. Istraživanja su potvrdila da hrom stabilizuje nivo šećera kod dijabetičara. Posezanje za slatkim u takvim situacijama samo pogoršava problem, jer se nivo šećera u krvi naglo podiže i još brže pada. Umesto toga, preporučuje se konzumiranje hrane bogate hromom, kao što su šargarepa, krompir, brokoli i špargle.

Nekontrolisana želja za mesom = manjak cinka i gvožđa

Ako vašem organizmu stalno treba meso, moguće je da mu nedostaje gvožđe i cink. Cink igra važnu ulogu u imunom sistemu i utiče na zdravlje kože i noktiju. Iako je crveno meso najbolji izvor cinka, preporučuje se konzumiranja spanaća, školjki, sira i semenki bundeve.

Želja za sirom predstavlja manjak kalcijuma

Žudnja za sirom može ukazivati na manjak kalcijuma u organizmu, ali i esencijalnih masnih kiselina. Kalcijum čuva zdravlje zuba i kostiju i neophodan je za normalno funkcionisanje mišićnog i nervnog sistema. Odličan izvor ovog minerala osim sira su mleko, jogurt, sardine, losos i brokoli. Takođe, preporučuje se da jedete više orašastih plodova i laneno seme, jer su ove namirnice bogate esencijalnim masnim kiselinama.

Žudnja za ugljenim hidratima ukazuje na manjak triptofana

Želja za ugljenim hidratima može biti rezultat manjka aminokiseline pod nazivom triptofan. Ta aminokiselina neophodna je za sintezu hormona sreće, serotonina, a njegov manjak može uzrokovati promene u raspoloženju, manjak sna i osećaj nelagodnosti. Iako ugljeni hidrati ne sadrže triptofan, oni podižu nivo šećera u krvi, koji tera aminokiselinu u mozak. Hleb i testeninu najbolje je zameniti mlekom, jajima, orasima, sirom, bananama i ćuretinom.

(Stil)

Evo kako da kombinujete hranu na zdrav način

Pravilna ishrana je ključ zdravlja svakog čoveka. Znamo da je bitno jesti svežu, organsku hranu prilagođenu podneblju u kojem živimo, ali kako je kombinovati da izvućemo najbolje dobrobiti?

Svakodnevno uživamo u hrani, no, doživljavamo li hranu jedino kao zadovoljstvo našem nepcu i nužnu potrebu da utažimo glad ili smo ipak svesni da je hrana lek i da nam daje ogromne količine energije?

Postoji mnogo različitih teorija o ishrani i načinima ishrane, i vrlo je diskutabilno koji od tih načina je najbolji za savremenog čoveka. Svaki od njih je dobar, a najbolje je da svaki pojedinac vidi na sebi što mu odgovara, i da se toga pridržava.

Bez obzira kakve su vaše prehrambene navike, važno je da se pridržavate nekih osnovnih smernica.

Yin i Yang ishrana

Svima nam je jako dobar prikaz yin i yanga. To su dve suprotne sile koje zajedno čine celinu. Te dve sile su u interakciji i neprekidnom kretanju prema ravnoteži i skladu. VIde se svuda oko nas, dan-noć, toplo-hladno, muško-žensko, ali ove suprotnosti prisutne su i u hrani. U ovom slučaju yin je alkalno formirajuća hrana, a yang kisela.

U svima poznatom prikazu yin i yang u svakoj strani postoji deo i suprotnosti, tako treba biti i u ishrani. Nije dobro jesti samo yin, niti samo yang hranu. Cilj je dovesti ove dve sile u ravnotežu kako bismo imali zdravo telo i um. Jedan od najvećih narušilaca zdravlja današnjeg čoveka je ishrana bogata kiselo formiranom hranom. No međutim, danas se na većini jelovnika nalazi samo kiselo formirana hrana (yang).

Obrok poput pizze, belog pirinča, slatkiša s belim šećerom, fast food narušava našu prirodnu ravnotežu i povećava kiselost organizma. Ovakva savremena ishrana u kojoj se gotovo ne nalazi alkalizirajuće namirnice, dovodi do zagađenosti tela otrovnim, kiselim otpacima, truje tkivo i krv, slabi imunitet i pospešuje nastanak brojnih bolesti.

Ispravna kombinacija hrane je jedna od najefikasnijih mera koje možete preduzeti kako biste sprečili nastanak krvne acidoze i tkivne toksemije, želudačnih kiselina i ostalih zdravstvenih problema koji nastaju zbog loše kombinacije hrane.

Životinjski proteini + skrobni ugljeni hidrati = jako loša kombinacija

Iako se ova kombinacija namirnica nalazi u velikom broju slučaja na našem tanjiru, jako je loša. Čak i Jahve u Bibliji uči svoje učenike da ne jedu ovu kombinaciju namirnica:“ Uveče ćete jesti meso, a prepodne se napunite hlebom!“

Kod ovakve kombinacije problem je u tome što se skrob počinje probavljati u našim ustima izlučivanjem ptijalina (alkalnog enzima) pa se ovaj alkalni proces nastavlja kada skrob dođe do želuca. U tom procesu blokira se probava enzima koji su potrebni za probavu životinjskih proteina. Ili jednostavno rečeno, alkalni zahtevi za probavom skroba se sukobljavaju u želucu s kiselim zahtevima proteina što dovodi do truljenja, fermentacije i loše i usporene probave.

Ova kombinacija hrane često dovodi do želudačne kiselosti (gastritisa) jer se proizvodi velika količina toksina i kiselih otpadnih tvari koje ubijaju hranjive tvari u organizmu, uzrokuju lošu probavu, ali i te kisele supstance se izbacuju u probavni sistem što rezultuje povećanim želudačnim kiselinama.

Izbegavajte u istom obroku dve vrste životinjskih proteina

Probavljanje mesa odvija se u prvom satu probave, dok se mleko probavlja u zadnjem, a jaja negde između. Ako kombinujemo više vrsti životinjskih proteina u istom obroku niti jedan od njih se neće ispravno probaviti, i zato nećemo imati nikakve dobrobiti od takvog obroka.

Kombinacija nekoliko vrsti mesa je dobra, ali nikada nemojte kombinovati meso s jajima, sirevima, mlekom…

Znate li jesti voće?

Svima je dobro poznato da sveže, organsko voće (bez pesticida, ne GMO) je najbolja hrana za naš organizam. Naše telo na jednostavan i brz način probavlja voće, a njegove hranjive supstance se u kratkom roku počinju oslobađati.

Kod jedenja voća postoji jedno zlatno pravilo: jedite ga samog ili ga ostavite na miru. Kada jedete voće nemojte ga kombinovati s drugim namirnicama, takođe voće jedite minimalno 2h nakon obroka ili 30 min pre.

Ako je put voća do želuca blokiran drugom hranom to će usporiti probavu pa će njegov prirodni šećer napadati bakterije u želucu što će dovesti do fermentacije svega u želucu. Jedino citruse nemojte mešati s drugim voćem zato što brže fermentiraju što može dovesti do želudačnih tegoba.

Alkalizirajuće namirnice

Sveže voće i povrće koje nije tretirano nikakvim hemijskim supstancama su visoko alkalne namirnice koje naše telo jako lako probavlja. Uz voće i povrće dobro je jesti žitaricu proso. Iako su gotovo sve žitarice kiselo formirajuće, proso je izuzetak. Zato ga probajte svakako uključiti u svoj jelovnik. Klice su takođe odlična alkalna hrana, naime svaka žitarica postaje alkalna kada naraste klica. Prehrana bogata svežim klicama pomoći će vam da uspostavite yin i yang balans.

Ko je umeren u hrani imaće zdravo telo i duh. Kod ishrane je najveći naglasak na umerenosti. Bez obzira koju vrstu ishrane konzumirate, vrlo je bitno u svemu biti umeren. Prestanite s jelom pre nego vam se javi osećaj sitosti, jer tada ste već pretrpali svoje „rezervoare“.

Najbolje je prestati jesti kada ste 70-80 % puni. Važno je da jedete samo onda kada ste gladni, kako često zbog stresa, tuge, depresije posežemo za hranom iako naše telo nije gladno. Time sebi samo otežavamo probavu i nakupljamo neželjene kilograme.

Stari grčki filozof je rekao: „Kao što su kuće dobro opskrbljene hranom pune miševa, tako su i tela onih koji mnogo jedu puna bolesti“. Jedite svesno. Obrok je uvek važno jesti polagano u mirnoj i pozitivnoj okolini.

Ako svoj obrok pojedemo u stresnoj okolini, nesvesno i brzo žvačući hranu, najverovatnije ćemo kasnije imati želudačnih tegoba. Kroz hranu dobijate energiju, od vas zavisi kako će ta energija izgledati. To je jedan od razloga zašto se u svim religijama izriče molitva pre obeda. Budite zahvalni na toj hrani, jedite je s mirom u srcu.

A nakon obroka se smejte jer smeh poboljšava probavu. Volite pijuckati vodu tokom ili nakon obroka? Moguće da je to jedan od razloga nakupljanja kilograma. Za vreme obroka, neposredno pre i bar pola sata nakon, nije preporučljivo piti vodu i ostale hladne napitke. Tekućina razređuje probavne sokove, gasi probavnu vatru i time otežava probavu i usporava metabolizam.

To je jedan od najčešćih razloga nakupljanja kilograma i osećanja nadutosti nakon obroka. S druge strane polagano ispijanje vina uz obrok je dobro zato što sadrži enzime koji će pomoći probavi.

(economy)

Evo kako da efikasno uklonite pesticide sa namirnica

Pre čišćenja voća i povrća potrebno je očistiti i radnu površinu, daske i pribor za sečenje i dobro oprati ruke sapunom i toplom vodom. Ako pribor nije čist, bakterije sa površine sirove hrane mogu doći u unutrašnjost tokom sečenja i ljuštenja.

Kako bi voće i povrće bili bezbedni za jelo, potrebno ih je dobro oprati kako biste se rešili svih bakterija i hemikalija koje se nalaze na površini, a ispiranje pod mlazom vode često nije dovoljno.

Zeleno lisnato povrće je potrebno razdvojiti i natopati listove u vodi nekoliko minuta. Potom, treba ocediti i ponoviti postupak. Voda će biti dovoljna za povrće organskog porekla, ali, ako niste sigurni u metodu uzgoja, uključite u pranje sirće.

Pomešajte dve šoljice vode sa pola šoljice destilovanog belog sirćeta i u mešavinu umačite listove povrća pet minuta, pa isperite čistom vodom. Osušite čistim kuhinjskim krpama.

Tako se smanjuje, ali ne uklanja prisustvo bakterija, a sirće delimično može uticati na teksturu i ukus hrane.

Povrće poput brokolija i karfiola potrebno je potopiti u hladnu vodu oko minut, dva pre pranja vodom ili kombinacijom sirćeta i vode. Povrće i voće sa debljom kožom, poput paradajza i manga, potrebno je pre pranja iščetkati četkom namenjenom isključivo za sirove namirnice.

Potrebno je oprati i voće kod kojeg se kora ne jede, poput lubenica i dinja, kako bakterije sa površine ne bi došle na meso voća tokom sečenja. Većina bakterija će se zadržati i na ostacima zemlje kojima neko povrće i voće mogu biti prekriveni. U tom slučaju je potrebno najpre isprati namirnicu pod mlazom vode, zatim je dobro istrljati, pa tek onda pripremati za jelo.

Osim sirćeta, protiv pesticida i bakterija deluje i kombinacija soli i limunovog soka. Napunite posudu vodom i dodajte kašičicu soli i sok od jednog limuna. Stavite u mešavinu željeno voće ili povrće i pustite da stoji 10 do 15 minuta.

Nakon toga, isperite pod mlazom vode, osušite i poslužite.

Ako ne želite da perete namirnice ničim drugim osim čistom vodom, onda ih pustite da se natapaju tokom noći – potopite voće i povrće u vodu i sledećeg jutra isperite mlakom vodom. Nemojte prati čim ga kupite i oprano stavljati u frižider, jer će se tako brže pokvariti.

Domaći sprej za uklanjanje hemikalija

Povrće i voće mogu se oprati i pomoću spreja jednostavnog za pripremu. Kupite bočicu sa raspršivačem i operite je. Sipajte u nju kašiku sveže ceđenog soka limuna, dve kašike sirćeta i 250 ml vode. Dobro zatvorite i žestoko promućkajte kako bi se sastojci sjedinili.

Voće i povrće pre upotrebe poprskajte tom mešavinom, pustite da deluje desetak minuta, pa isperite pod mlazom hladne vode. Čistom krpom ili kuhinjskim ubrusima obrišite pre ljuštenja i sečenja. Nakon ispiranja, ukus i miris sirćeta neće se osetiti.

Najmanje se tretiraju kelj, patlidžan, karfiol i ananas

Unos voća i povrća tretiranog pesticidima moguće je smanjiti kupovanjem organski proizvedene hrane, ali to je mnogima finansijski neprihvatljivo.

Naravno, organsku hranu je takođe potrebno dobro oprati. Ali, s obzirom na to da organska hrana mnogima nije ni dostupna, pesticide je moguće smanjiti i unosom namirnica sa liste “najmanje zagađenih pesticidima” od strane Američke zadruge potrošača.
U taj skup spadaju kelj, luk, špargle, patlidžan, dinja, karfiol, mango, kivi, avokado, ananas i grejpfrut.

Kod agruma je, međutim, potreban dodatan oprez, pa se ne preporučuje da ih koristiti cele (na primer, rendanu limunovu ili pomorandžinu koru za pripremu kolača) ako niste sigurni u njihovo poreklo.

(24sata)

Da li ste malokrvni? Ako jeste, ovo je recept za vas…

Čaj se pravi vrlo brzo i od lako dostupnih sastojaka, a potrebno je da pijete jednu šolju dnevno pre ručka.

Kada se organizam bori sa nedostatkom gvožđa, najbolje je okrenuti se zdravoj ishrani i prirodnim lekovima.

Ako ste iscrpljeni, bledi, brzo se zamarate, lako ostajete bez vazduha i osećate malaksalost, trebalo bi da proverite nivo gvožđa u krvi, jer je vrlo moguće da patite od anemije.

Anemija je često oboljenje dece i žena, naročito onih u reproduktivnom dobu. Leči se pod nadzorom lekara, ali prirodni lekovi će samo ubrzati proces ozdravljenja, zato pripremite lekoviti orahov čaj.

Potrebno vam je 20 grama svežih listova oraha i litar vode.

U vodi kuvajte listove oraha oko 15 minuta, a zatim procedite.

Svaki dan popijte po jednu šolju pre ručka i ubrzo ćete videti rezultate, ne samo na laboratorijskom nalazu, već ćete se generalno osećati bolje.

(Lisa)

Šilce sadjevca za zdravje

Sadjevec je iz mešanega sadja, pri nas običajno iz jabolk in hrušk, ki so najpogostejše slovensko sadje. Če je iz ene vrste sadja, pa se imenuje po njem, na primer hruškovec, tepkovec, viljamovka, slivovka, češnjevec ali kirsch in podobno.

Nekateri domače žganje obogatijo z izvlečki, na primer različnih rastlin, vsi sadjevci pa imajo menda tudi zdravilne učinke, seveda le ob občasnem šilcu te močne pijače.

Na Slovenskem ima žganjekuha dolgo tradicijo, dolenjski sadjevec iz hrušk, jabolk in sliv iz dolenjskih travniških sadovnjakov ima celo zaščiteno označbo geografskega porekla. Drozgo žgejo v bakrenih sodih, končni izdelek pa ima izrazit okus po sadju in vsebuje od 37,5 do 48 odstotkov alkohola. Nekateri domače žganje obogatijo z izvlečki, na primer različnih rastlin, vsa pa imajo menda tudi zdravilne učinke, seveda le ob občasnem šilcu te močne pijače. Sadjevec ljudsko pravijo tudi tako imenovanemu sadnemu vinu iz sadne drozge, ki v resnici ni vino, ampak mu je le podobno, in sadni mošt, zato včasih prihaja do zmede.

Hruška je v steklenici

Zelo cenjena je viljamovka iz hrušk sorte z enakim imenom, ki so zelo aromatične in zato še posebej primerne za predelavo v žganje, ki ga nato najmanj nekaj mesecev starajo v lončenih posodah ali steklenicah. Ima od 38 do 50 odstotkov alkohola, njegova aroma pa je skoraj enaka kot v zrelem sadežu, še bolj pa je poudarjena, če ga postrežejo v ohlajenem kozarcu. Znana je pleterska, v pleterskem kartuzijanskem samostanu pa delajo tudi tako s hruško v steklenici. To naredijo tako, da na vejo privežejo steklenico, ko je plod še majhen in nato raste in dozori v njej, potem pa jo zalijejo z žganjem.

Balkanska slivovka

Slivovka je, kot nakazuje ime, sadno žganje iz sliv, ki ga pridelujejo v Sloveniji, na Hrvaškem, v Srbiji, Makedoniji, Bosni in Hercegovini, Bolgariji in na Madžarskem. Pri nas je med drugim cenjena prekmurska slivovka, zaščiteno označbo geografskega porekla pa ima brkinski slivovec, ki ga delajo na širšem območju Brkinov iz brkinskih sliv in češpelj, kar mu da značilen okus. Drozgo zanj žgejo v bakrenih kotlih, dobljeno žganje pa ima do 48 odstotkov alkohola.

Na Balkanu slivovki rečejo šljivovica. Žgana je dvakrat iz slivove drozge, ima od 35 do 50 odstotkov alkohola, prepečenica pa celo do 90 odstotkov. Samo enkrat žgana je mehka slivovka (mekana šljivovica) s 25-30 odstotki alkohola. Kadar slivovko naredijo z dodatkom strtih slivovih koščic, ima trpek okus, najboljša pa je iz drobnih bosanskih sliv. Ponekod jo starajo v lesenem sodu in ji dodajo karamel, taki pravijo stara slivovka (stara šljivovica). Med tako staranimi je posebej znana manastirka, ki je hkrati tudi ime blagovne znamke. Delajo jo iz drozge sliv sorte madžarka in vsebuje do 45 odstotkov alkohola. Podobni žganji sta nemški quetsch iz češpelj in francoski mirabelle iz mirabel, ki so podvrsta slive rumene barve, najboljše pa menda rastejo v francoskem Metzu. V kuhinji se največ uporablja češnjevo žganje ali kirsch, in sicer za flambiranje in odišavljanje sadnih kup in sladic, iz njega pa delajo tudi različne likerje in koktajle.

Več receptov na povezavi www.finance.si/galerije/5158