POGLEJTE, KAJ JEMO (hrvaški podnapisi)

RAZJASNIMO NEKAJ NAPAČNIH PREDSTAV O KOFEINU (hrvaško)

Kofein se ne nalaze samo u kavi. Ima ga i u čokoladi, čaju, sokovima… No iako to studije ne potvrč‘uju postoji zabrinutost vezana uz konzumaciju proizvoda koji sadrže kofein.
Kofein – alkaloid – se prirodno nalazi u listovima, sjemenkama i plodovima preko 60-ak biljnih vrsta koje uspjevaju širom svijeta. Proizvodi koji sadrže kofein – čaj, kava i neki sokovi, konzumiraju se več‡ dugi niz godina, a posljednjih nekoliko godina na tržištu su prisutni i napici sa poveč‡anom količinom kofeina koji spadaju u skupinu energetskih napitaka.

Jedno od najpoznatijih svojstava kofeina je njegova sposobnost da djeluje kao stimulans te tako privremeno odgač‘a umor i pospanost. Takoč‘er je poznato da kofein djeluje i kao blagi diuretik. No, iako studije koje su proučavale sigurnost unosa kofeina, nisu uspjele dovesti u vezu umjeren unos kofeina sa nekim odreč‘enim zdravstvenim tegobama, još uvijek postoji zabrinutost vezana uz konzumaciju proizvoda koji sadrže kofein.

Kava i kolači tajna su bistrog uma
S ciljem razjašnjenja nekih kontroverzi, izdvojene su najčešč‡e tvrdnje – moglo bi se reč‡i i zablude – kojima se izražava gore navedena zabrinutost.

Zablude o kofeinu

1. Kofein izaziva ovisnost?
Neke osobe često naglašavaju svoju ovisnost o kofeinu, meč‘utim, sudeč‡i po mišljenjima več‡ine mjerodavnih ustanova, kofein ne može izazvati ovisnost. Kod odreč‘enih se osoba, ukoliko naglo prestanu unositi kofein, mogu javiti glavobolje, umor i drhtanje ruku. Meč‘utim, ovi simptomi najčešč‡e traju dan-dva i povuku se, a mogu se izbječ‡i ukoliko se unos kofeina, odnosno proizvoda koji ga sadrže, postupno smanjuje.

2. Kofein poveč‡ava rizik za razvoj bolesti srca?
Brojne studije pokazale su da unos kofeina ne poveč‡ava rizik od kardiovaskularnih bolesti, ne poveč‡ava razinu kolesterola u krvi niti uzrokuje nepravilan srčani ritam. Mali, privremeni porast tlaka nakon konzumacije kofeina uočen je kod osoba koje su osjetljive na kofein. Ovaj porast tlaka sličan je porastu tlaka pri umjerenoj tjelesnoj aktivnosti – primjerice, pri penjanju uz stepenice. Ipak, bez obzira na spomenuto, bilo bi dobro da se osobe sa povišenim krvnim tlakom o svojim navikama unosa kofeina posavjetuju sa liječnikom.

3. Kofein uzrokuje rak?
Postoji popriličan broj studija koje ne podupiru ovu tezu. Primjerice, studije koje su se provodile u Norveškoj i na Havajima, a koje su uključile preko 20 000 ljudi nisu pronašle nikakvu vezu izmeč‘u redovitog unosa kave i čaja te rizika od razvoja raka.

4. Unos kofeina je čimbenik rizika za razvoj osteoporoze?
Prema nekim studijama, unos kofeina može rezultirati poveč‡anim lučenjem kalcija mokrač‡om. Meč‘utim, pokazalo se da je taj gubitak kalcija minimalan, te je zaključeno da normalan unos kofeina ne narušava ravnotežu kalcija niti gustoč‡u koštane mase, a samim time niti ne poveč‡ava rizik za razvoj osteoporoze.

5. Trudnice i žene koje nastoje zatrudnjeti trebale bi izbjegavati kofein?
Rezultati več‡ine studija koje su proučavale utjecaj unosa kofeina na reproduktivne čimbenike slažu se da je umjeren unos kofeina siguran za trudnice i njihovu neroč‘enu djecu.

Studije koje su proučavale vezu izmeč‘u unosa kofeina i vremena začeč‡a nisu dale uvjerljive dokaze prema kojima bi se umjeren unos kofeina mogao dovesti u vezu sa smanjenim uspjehom začeč‡a. Takoč‘er, provedene studije nisu našle ni vezu izmeč‘u unosa kofeina te rizika od prijevremenog poroda, nastanka poroč‘ajnih ošteč‡enja, rizika od spontanog poroč‘aja kao ni abnormalnog fetalnog rasta.

Ipak, s obzirom da se u več‡ini studija ispitivao umjeren unos kofeina na spomenute rizike, odnosno, utjecaj povišenog unosa kofeina na zdravlje trudnice i djeteta nije dovoljno istražen, trudnicama se i dalje preporuča da ne unose više od 300 mg kofeina dnevno.

6. Kofein negativno djeluje na zdravlje djece?
Djeca opč‡enito imaju jednaku sposobnost procesiranja kofeina kao i odrasli. Pokazano je da hrana ili napici koji sadrža kofein, kada se uzimaju u umjerenim količinama nemaju utjecaja na hiperaktivnost ili poremeč‡aj pažnje kod djece. Ipak, kod osjetljive djece, visoke doze kofeina mogu uzrokovati privremene simptome poput uzbuč‘enosti, nemira i anksioznosti.

7. Kofein nema nikakvo pozitivno djelovanje?
Dobro je poznato da kofein poveč‡ava budnost i moč‡ koncentracije. Å alica kave nerijetko se, primjerice, preporuča vozačima koji putuju na dulje relacije, kako bi se održali budnima i što koncentriranijima na vožnju. Prema nekom istraživanjima, kofein može poboljšati pamč‡enje i logičko zaključivanje.

Mnogi napici koji sadrže kofein, u prvome redu čaj, a potom čokolada i kava, sadrže i antioksidanse, komponente koje dokazano blagotvorno djeluju na zdravlje, posebice kada se radi o prevenciji kardiovaskularnih i karcinogenih bolesti.

Neke studije sugeriraju da bi kofein, zbog svojstva smanjivanja koncentracije histamina – supstance koja provocira odgovor organizama na alergen – mogao biti koristan u ublažavanju alrgijskih reakcija. Takoč‘er, več‡ je duže vrijeme poznato da kofein pomaže nekim osobama koje pate od astme.

Važno je napomenuti da i nakon desetlječ‡a istraživanja, znanstvena zajednica nije uspjela priskrbiti dovoljno relevantnih dokaza koji ukazuju na to da je umjerena konzumacija kofeina štetna za zdravlje.

Za odraslu osobu, umjerena količina kofeina znači 300 mg kofeina dnevno, a kako bi izračunali svoj prosječan dnevni unos, dane su količine kofeina sadržane u najčešč‡im prehrambenim izvorima.

Prosječna količina kofeina po serviranju odreč‘enih napitaka:
•Instant kava – 75 mg u 190ml
•Kava – 85 mg u 190ml
•Čaj – 50 mg u 190ml
•Energetski napici (sa dodanim kofeinom ili guaranom) – 28-87 mg u 250 ml
•Cola napici – 8- 53 mg u 250 ml
•Čokolada – 5.5 – 35.5 mg u 50 g

MLEKO – JE ZDRAVO ALI NE (hrvaÅ¡ko)

Unatoč kampanji koja ne prestaje blatiti mlijeko, nova istraživanja potiču nas da ga pijemo što više. Pijemo li mlijeko smanjit č‡emo unos zašeč‡erenih napitaka i šeč‡era, te poveč‡ati unos proteina.
Mlijeko je zdrava namirnica ili nepotrebni napitak koji deblja? Unatoč kampanji koja ne prestaje blatiti mlijeko, nova istraživanja potiču nas da ga pijemo što više. Pijemo li mlijeko smanjit č‡emo unos zašeč‡erenih napitaka i šeč‡era, te poveč‡ati unos proteina. Osim toga, mlijeko može smanjiti i apsorpciju masti iz druge hrane.

Možda ste čuli neke mitove o mlijeku? Pogledajmo one učestale:

1: Mlijeko pomaže u sagorijevanju hrane
Istina: Možda. Å estomjesečna studija Sveučilišta
Majčino mlijeko uništava tumore!
Tennessee pokazala je da pretile osobe koje tri puta dnevno uzimaju mliječne proizvode bogate kalcijem gube više masnog tkiva na trbuhu nego oni koje prate sličnu prehranu bez dva ili tri mliječna proizvoda dnevno. Osim toga, utvrdili su da dodaci samog kalcija nisu imali tako dobro djelovanje kao mliječni proizvodi. Zašto? Vjeruju da kalcij potiče tijelo na bolje sagorijevanje masnoč‡a, no neke druge aktivne komponente mlijeka, poput mliječnih proteina, donose dodatne koristi.

2: Pijenje mlijeka stvara mišič‡e
Istina: Apsolutno. U stvari, mlijeko je jedna od najboljih namirnica za stvaranje mišič‡a. Puno je vrlo kvalitetnih proteina: oko 80 posto kaseina i 20 posto surutke. Surutka se naziva i ‘brzi protein’ jer se brzo razgrač‘uje u aminokiseline i apsorbira u krvotok – odlično za prehranu nakon tjelovježbe. Kasein se sporije razgrač‘uje, što je idealno jer tijelo duže dobiva konstantnu opskrbu malim količinama proteina.

3: Krave dobivaju antibiotike. Mlijeko je zato nezdrava namirnica?
Istina: Nije dokazano. Neki znanstvenici tvrde da mlijeko krava koje dobivaju antibiotike dovodi do otpornosti na antibiotike kod ljudi. No, to nije nikada dokazano.

Istina je da antibiotici i hormoni nisu bili dio kravlje normalne prehrane te imaju loše djelovanje na životinje. Kanadska studija je tako dokazala da krave na hormonima lakše dobiju infekciju poznatu kao mastitis. Ako vas to brine kupite domač‡e/organsko mlijeko bez hormona i antibiotika.

4: Nemasno mlijeko je bolje od punomasnog
Istina: Ne, nije zdravije. Ni nezdravije. Niz studija je pokazao da pijenje punomasnog mlijeka poboljšava razinu kolesterola. Dobru ravnotežu kolesterola u krvi ipak nešto bolje uspostavlja nemasno mlijeko. Pijete li punomasno ili nemasno mlijeko, smanjuje se i razina triglicerida i snižava rizik od krvožilnih bolesti za 22 posto. Dakle, rizik od srčanog ili moždanog udara smanjit č‡ete pijete li punomasno ili nemasno mlijeko.

NAJBOLÅ I PONAREDEK CALIFORNIE BLUE

NASVETI ZA POMLADITEV OBRAZA

Obraz je najbolj izpostavljen vremenskim vplivom in smogu. Preberite, kako ga pomladite s skoraj neznatnimi posegi, kot je piling, primerno izbrana šminka in zmernost pri uporabi pincete.

1. Razširjene pore vas postarajo za 3 leta

Razširjene ali zamašene pore vas postarajo za 3 leta. Krivec zanje je pogosto sonce, ki poškoduje tkivo in povzroči mlahavost. Pore so v obliki črke V, širijo se torej navzven. „Zožite“ jih lahko z vsakim posegom, ki odstrani vrhnji sloj kože, kot so pilingi. Piling, ki vas bo pomladil, si lahko pripravite tudi same. Da bi se jim izognile, se varujte pretiranega izpostavljanja soncu.

2. Polne ustnice in okrogla lička vas pomladijo za 5 let

Polne ustnice vas pomladijo za 5 let. Če jih imate, jih negujte z zaščitnim balzamom. Tiste z manj polnimi pa jih lahko naredite bolj čutne s pomočjo črtala v barvi kože in svetlega bleščila. Če imate tanke ustnice, ne uporabljajte šmink močnih barv, saj le te ustnice optično zožijo in vas na videz postarajo. Tudi polnejša lica vas pomladijo; ko shujšate, vam lica upadejo in videti ste utrujene, postarane. Močnejše ženske so videti mlajše od zelo vitkih vrstnic. Izogibajte se jojo dietam, ki povzročijo zmanjšanje elastičnosti kože. Možni so seveda operativni posegi, veliko varneje in ceneje pa je seči po bleščečem kremnem rdečilu, ki ga nanesete na najbolj zaobljeni del ličnic.

3. Goste trepalnice in obrvi vas pomladijo za 3 leta

Za 3 leta vas pomladijo tudi goste trepalnice. Če jih imate, nežno delajte z njimi. Uporabljajte odstranjevalec, namenjen posebej za oči. Zelo dobro se obnese tudi čisto mandljevo olje. Goste obrvi vas pomladijo za kar 5 let. Medtem ko moškim obrvi z leti podivjajo, pa se ženskam zredčijo, morda tudi zaradi večnega puljenja. Bolj polne trepalnice lahko ustvarite tudi s svinčnikom, a previdno, da ne bo videti nenaravno.

Svojo kožo pa lahko napnete tudi z odlično domačo pomarančno masko. Preverite, kako jo pripraviti!

Postani prijateljica Ženske.si na Facebooku in najbolj uporabni nasveti ti nikoli ne bodo ušli!
Povezane novice

ANTIOKSIDANTI PROTI STARANJU

Za zaščito proti staranju od znotraj naj bi zaužili med 3000 in 5000 točk ORAC, so izračunali. In kaj sploh so točke ORAC? Na ameriškem ministrstvu za kmetijstvo so razvrstili živila v skupine glede na to, koliko antioksidantov vsebujejo, enoto za vsebnost antioksidantov pa so poimenovali ORAC. Pa poglejmo, katero živilo si je zaslužilo največ ORAC točk!

1. suhe slive: v 100 g 5770 točk
2. rozine: v 100 g 2830 točk
3. borovnice: v 100g 2400 točk
4. jagode: v 100 g 1540 točk
5. špinača: v 100 g 1260 točk
6. brstični ohrovt: v 100 g 980 točk
7. brokoli: v 100 g 890 točk
8. rdeča pesa: v 100 g 840 točk
9. avokado: v 100 g 782 točk
10. pomaranče: v 100 g 750 točk

Največ točk sta si vsekakor prislužila sadje in zelenjava. Za najbolj uspešen koktajl antioksidantov kombinirajte živila različnih barv – naj bo vaš koktajl proti gubam mavričen!
Pomladite pa se lahko tudi s pomočjo kozmetike in ličil. Oglejte si 3 preproste trike za drastično pomladitev obraza!

EGIPT JE AKTUALEN